Павле Ђуришић, једна од најмаркантнијих појава Другог свјетског рата

На данашњи дан, 21. априла 1945. године у Јасеновцу, убијен је Павле Ђуришић, југословенски официр, а током Другог свјетског рата командант црногорских четника.

Ђуришић је једна од најмаркантнијих појава Другог свјетског рата у Црној Гори, а колики је његов утицај види се и данас, јер Ђуришић и седамдесетак година након сурове смрти у Јасеновцу, изазива различите реакције.

Једни га славе као митског српског јунака са трагичном судбином, док други немају дилеме да је он био ратни злочинац и сарадник окупатора. Дијелу јавности у Црној Гори диже се коса на глави када се помене војвода Ђуришић, а посебно су на његово име осјетљиве националне мањине. Муслимани га оптужују за злочине над њиховим сународницима у околини Пљеваља, али при томе већ деценијама ни слова неће да проговоре о свему што се од 1941. до 1945. године догађало у Плаву и Гусињу и какве су злочине над Србима у том крају починили припадници Муслиманске милиције и Бали вулнетарија.

Ни комунистички историчари не споре да је Павле Ђуришић био један од вођа устанка 13. јула и да је командовао ослобађањем Берана од Италијана крајем 1941. године. Међутим, чим је дошло до озбиљних неслагања и почетка братоубилачког рата, комунистички историчари су све оне који нијесу били на страни комуниста, прогласили непријатељима и сарадницима окупаторима.

Павле Ђуришић је са народним збјегом крајем 1944. године кренуо ка Словенији желећи да се преда савезницима. Тај пут назван „зли пут“ многе четнике, али и обичан народ, коштао је живота и из те колоне и дан-данас у Словенији затрпане су јаме које су напунили црногорски партизани стријељајући без суда све који нијесу прихватили њихову идеологију. Нешто раније са групом својих оданих официра и након полома на Лијевчу Пољу (гдје су се против четника заједнички борили партизани, усташе и Њемци) Павле Ђуришић је одведен у Јасеновац гдје је звјерски убијен.

И његова смрт није довољна да барем пробуди сумњу да није било све баш тако како комунисти пишу, јер зашто би усташе ликвидирали Ђуришића и његове официре уколико су били сарадници Њемаца?

Било како било, часно име војводе Павле Ђуришића чека неко разумно вријеме и нове генерације које ће преиспитати историјска и остала документа о њему.