Патријарх: Постоји српски саборни идентитет – Срби нису тек скуп појединаца

ДРАГИ господине председниче Републике Српске, драги министре изасланиче председника Републике Србије, председниче Скупштине Републике Српске, господо министри, ваша краљевска величанства и сви једнако драги по реду и по чину, браћо и сестре.

Најпре, свима честитам Дан Републике Српске и одавде из центра Београда, као што смо то учинили и у центру Бањалуке, а онда, наравно, и јубилеј доношења Устава Републике Српске као конститутивног акта који је ништа друго до демократски израз воље српског народа који живи у Републици Српској.

Користим ову пригодну прилику да укажем на јучерашње завршне речи господина председника Републике Српске Милорада Додика приликом обраћања у Подгорици, који тамо каже: „Српска православна црква кључна је за очување идентитета и опстанак српског народа не само у Црној Гори већ и у Српској и Србији, Српска православна црква чува идентитет кроз векове“.

Зашто су ове речи господина председника дубоко истините?

Пре свега, због тога што Црква и народ нису две стварности, како би неко хтео да прикаже, а поготово нису стварности које су међусобно супротстављене. Црква и верни народ су једно те исто: једна породица, једно тело, једна вера и, како је председник Додик рекао, један идентитет.

Иако постоје неки који кажу да не постоји саборни идентитет него само појединачни, хотећи да кажу да не постоји идентитет српског народа, ја бих их упутио на оце модерне психологије па нека тамо трагају и можда ће пронаћи реч или кованицу која говори о колективном несвесном, на пример.

И поновићу: један идентитет, једно тело, једна вера, један народ.

У оквиру тог једног тела има колико год хоћемо простора за све богатство разлика и унутар једног идентитета. И заиста, наш народ од севера до југа, од Солуна до Будима, „где год српских тића има“, како песник симболично каже, али заиста, на целом нашем пространом балканском животном простору украшен је различитим одликама, различитим карактерним изразима, различитим темпераментима, разликом у стасу.

Једном речју: богат је мноштвом културног и духовног израза.

Често кажем: од Глувог гламочког до Великог бачког кола и седмоосминског ритма наших јужних крајева, разликом у урбаној и сеоској култури, али и различитим политичким погледима и страначким сагледавањима интереса народа и група. И то је део ширег цивилизацијског концепта коме припадамо и то је законита тековина, али све те разлике, сва богатства и свеукупни сложени спектар наших особености биће нам на корист уколико будемо имали свести и савести да смо у Цркви једно тело, једна породица, једна вера, један народ, један идентитет.

Прослављање Дана Републике Српске и јубилеја доношења Устава Републике Српске благословена је прилика да се сетимо где је, када је и чиме је одређена, дефинисана за вечност наша државност, државност српског народа.

На питање где, одговор је – манастир Студеница.

На питање када, одговор је – лета Господњег 1207.

А одговор на питање чиме је одређена, дефинисана за вечност и у вечности наша државност, одговор је – на моштима преподобног Симеона Мироточивог, на молитви светог оца нашег Саве и на искреном преображају, преумљењу, покајању и међусобном праштању и измирењу његове браће Светог Стефана Првовенчаног и Вукана.

Тај благословени поступак у студеничком светом храму пример је за сва поколења, поготово за оне који воде државу и обављају одговорне државне послове, али и за оне који имају такву амбицију.

И нарочито и посебно у одсудним моментима и у питањима која се тичу целине народа и интереса једне вере, једног народа, једног идентитета.

Тај сјајни гест спасоносни је путоказ кроз читаву српску повест, од нашег родоначелника Стефана Немање, преко свих светих владара из његове династије, преко честитога кнеза Лазара, хиљада светих витезова који су положили живот за крст часни и слободу златну, од Косова до Јадовна и опет до Косова, небројеног мноштва невиних светих мученика, српска државност се утврђивала, али ће и убудуће опстајати управо на моштима светих, на честитости и светости.

Нека молитвама свих светих из рода нашег које поименце поменух, као и сваке душе која је речју и делом неговала јеванђелске вредности кроз сву нашу историју да свагда останемо своји у јединству духа и као такви пријатељи сваког човека и свих народа докле год нас и где год нас буде – били благословени сви ми.

Живели и нека Господ све благослови.

(Обраћање патријарха Порфирија 28. фебруара 2024. на пријему поводом Дана Српске и њеног првог Устава године)