Патријарх Порфирије у Беранама: У Велици убијали и дјецу у мајчиним утробама и на најмонструознији начин угасили 564 православна живота; Нема логичког одговора на питање – зашто неправда?

Патријарх Српске православне Порфирије посјетио је вечерас манастир Ђурђеви Ступови у Беранама а након службе у својој бесједи питао има ли веће радости за било коју душу живу православну светосавску од радости и благослова да дође у земљу Светога Саве, земљу Светог Симеона Мироточивог – да дође међу духовну дјецу њихову, испуњену вјером, надом и љубављу.

„Има ли веће радости и благослова могућности и прилике да дођем да будем утјешен снажном вјером и крстоликом љубављу према Богу и према човјеку и према читавој творевини Божјој. Ако је тако, за било коју душу православну Хришћанску, како је тек онда за архијереја Цркве Христове, за онога ко долази по промислу Божијем“, казао је патријарх.

Истински је благословен, тврди, кад долази у Црну Гору и враћао се обновљен и оснажен спреман да због вјере народа Црне Горе да се хвата у коштац са изазовима бурних времена у којем живимо.

„Бурним, али не ни мање ни више тешких као што су била друга времена. Ово је вријеме најбоље и најспасоносније за нас који смо рођени на свом простору и у свом времену јер је то вријеме које је нама дато да исповиједимо Христа, да славимо име Божје, и да Он у нама буде прослављен. Да, ми смо хришћански народ православни, светосавски и то не значи ништа друго него онај народ који је и кроз вјекове обликовала Јеванђелска ријеч Божија и који је обликовала Православна вјера и створила наш начин живота“, казао је патријарх.

Повод због ког су дошли јесте молитвено сјећање на величке мученике који су прије 80 година пострадали.

„Дошли смо да се молитвама сјетимо њих и да се њима помолимо и исповиједимо Христа знајући шта, гдје и како је било тога дана. Знајући да су италијански окупатори овдје од наших комшија и наших земљака муслимана основали муслиманску милицију која се после пада Италије одмах престројила новим окупаторима фашистима Њемцима. Знамо да је 1944. године за само 2 сата на најстрашнији и најмонструознији начин убијено 564 православна живота од којих 154 су били дјеца млађа од 15 година а међу њима и 11 оних који још увијек нису били ни рођени, који су из мајчиних утроба били извађени и заједно са њиховим мајкама усмрћени“, подсјећа патријарх.

Није ли то само камичак кроз који наш народ пролази, тврди патријарх додајући да нису дошли да суде било коме и да осуђују било кога јер невине жртве, мученици Божји, нису пријемчиви за осуду.

„Али они који су били егзекутори, злочинци, они се налазе на сметлишту историје и у крајњој тами нечовјештва. Ми смо дакле дошли да не заборавимо оне који су пострадали, да се њима помолимо, да ми будемо бољи, бољи од себе, знајући да они мученици свети Божји, налазећи се у наручју Божјем у близини Божијој свима и увијек упућују оне Јеванђељске ријечи опрости им Боже јер не знају шта чине – јер то њих деградира, злочинце и егзекуторе а мученике Божије чини учесницима у састрадавању Господа нашег Исуса Христа да би дао живот вјечни“, јасан је патријарх.

Додаје да питање које се рађа у души сваког благочестивог човјека – зашто?

„Зашто неправда? Они који су невини, само зато што су православни Срби, треба да страдају. Ту нема логичког одоговора. Једини излаз је Господ Исус Христос а у његовом распећу се садржи тријумф и побједа, побједа Царства Божјег, побједа љубави Божје. У том сусрету двају љубави, и однос према сваког љепоти и неправди и невољи. То је пут нашег узрастања и нашег преображаја. Зато, молећи се светим мученицима, молећи се сви заједно, будимо истински прави Хришћани. Да ријеч Јевађеља буде наш живот, свакодневица. То нас чини слободним људима, то нас ослобађа страха, фрустрације, подјеле унутар себе а онда и подјела међу нама. Црква је тијело Христово. То кажу апостоли. То знамо и да када учествујемо у светој Литургији, ми смо једно, на то смо позвани“, подвукао је патријарх.

Будимо једно у добру, вјери и врлини па ће све наше подјеле, границе, неспоразуми и супротности па и оштре ријечи остати мехур од сапунице, нестаће и расејаће се када се у Храму Божјем причешћујемо једним Тијелом и једном Крвљу.

„тада ћемо схватити да нема Грка ни Јеврејина, нема слободног ни роба ни господара“, казао је патријарх.

Молимо се светим мученицима, наглашава патријарх, да буду са нама.

„Знајте да сте увијек и у срцу и у души и у љубави и у уму гдје год да идемо. Увијек сте понос, дика радост и утјеха. Долазићемо увијек међу вас да се утјешимо. А чекамо браћу од свуда да се сабирамо у завјетном храму Светог Саве кад год можемо. Нека Господ да свима најприје љубав а онда слогу и разумијевање. Појединачно, породично, свој нашој браћи и сестрама у вјери али и свим људима које срећемо и са којим живимо. Да сте благословени на много година“, закључио је патријарх.