Патријарх Порфирије пио воду усред Башчаршије – без освртања на ниске ударце сарајевске „елите“

Патријарх српски Порфирије овог викенда посетио је Сарајево, први пут од устоличења на трон Српске православне цркве, праћен отровним стрелицама и оптужбама тамошњих медија, а после тешких оптужби Бакира Изетбеговића на рачун СПЦ.

Порфирије је прошетао центром Сарајева, пио воду са чесме на Башчаршији и имао најлепше речи о Сарајеву и онима који у њему живе. Служио је литургију у Саборној цркви, а окупљеном народу у Источном Сарајеву поручио да чува православну веру и живи по њеним начелима.

Посету су у Сарајевским медијима пратили и наслови који првог међу једнакима у СПЦ представљају, између осталог, као човека који се током посете срео и са „четничким попом“ који је благосиљао оружје током рата у Босни.

Посета патријарха Сарајеву смета “елити”

Богослов Дарко Ђого за Спутњик каже да посета Порфирија Сарајеву смета политичкој елити у Босни и Херцеговини, јер је он, у симболичком смислу, једина, апсолутно неспорна фигура која уједињује сваког Србина.

„Уједињује га ма где да постоји, у каквој год псеудодржави или држави да живи“, каже Ђого за Спутњик.

Овај свештеник, који је рођен и рукоположен у том граду, а у послератном Сарајеву је и служио додаје:

„Боравак патријарха српског Порфирија је или насилно минимализован или доведен у политички контекст на медијима блиским екстремним круговима у Сарајеву. Патријарх је остао изнад свега тога, као и раније, потрудио се да не буде актер у свакодневној политикантској размени прљавих удараца – и предводио своју паству“.

Дводневна прва посета Сарајеву, поводом 50 година монашке и 30 година епископске службе митрополита дабробосанског Хризостома, догодила се у моменту највећег притиска на Републику Српску њу од када она постоји, али и после отровних стрелица упућених из тог града управо у Српску православну цркву, после рукоположења митрополита Јоаникија на Цетињу.

Бакирове отровне стреле

Лидер СДА Бакир Изетбеговић тада је изјавио да би „поштовао Српску православну цркву када би она поправљала свој народ, служила Богу и добру, а супротстављала се злу и зликовцима“. Изетбеговић је додао да су све време рата челни људи СПЦ затварали очи пред ужасним злочинима и давали подршку ратним злочинцима.

Ђого констатује да је СПЦ у скорије време силом гурана у простор увреда које су долазиле из Сарајева, баш због њеног симболичког значаја.

„Српска Црква смета и због чињенице да она самим својим постојањем представља, како то политичка елита у Сарајеву каже, опасност за њихове покушаје да у потпуности овладају босанско – херцеговачким политичким и друштвеним простором. “Опасна“ је и чињеница да је СПЦ тренутно једина институција српског народа која функционише на простору бивше Југославије“.

Достојанствено, без одговора на увреде

Ђого додаје да је поносан на реакцију Цркве којој припада током ових напада, а исто достојанство преовладало је и током патријархове посете.

„Црква се није уплитала и одговарала на увреде које су долазиле од господина Бакира Изетбеговића и осталих. То је принцип који се могао видети и током посете, патријарх и наш митрополит Хризостом негују, у позитивном смислу, старовременски однос епископа према политичком животу. Труде се да не буду актери у свакодневној политикантској размени прљавих удараца. Свесни су да је њихово да предводе своју паству“.

Ђого додаје да је и очекивана експлоатација шетње патријарха Порфирија Сарајевом од стране људи који лажно напумпавају наратив о европском Јерусалиму и толеранцији, али да је реалност у граду на Миљацки потпуно другачија.

„Контаминираност вештачком верзијом ратних догађаја у Сарајеву је невероватна. То је један од разлога зашто сам престао да одлазим у родни град, кад год седнем у неки кафић, чујем негативну фиксираност на српски народ која је запрепашћујућа“, каже овај ванредни професор Богословског факултета у Фочи.

Кафић у капели СПЦ

Он додаје чињеницу која једнако добро слика право стање ствари у Сарајеву. СПЦ је пре рата била једина институција којој није враћена имовина везана за образовне институције.

„Црква се од 1991. године до данас труди да добије право на зграду поред које је патријарх прошао. Патријархова шетња Сарајевом је показатељ да најбуквалнија безбедносна ситуација није онаква каква је на Цетињу, али са друге стране остаје чињеница да од двехиљадите на овамо, ми сваки пут кад дођемо у Сарајево из Саборне цркве гледамо имовину некадашње богословије коју је завршио и блаженопочивши патријарх Павле. Ту је капела у којој је тренутно кафић“.

На крају разговора за Спутњик Ђого каже да је посета патријарха Порфирија Сарајеву испунила свој први и једнини циљ, окупио је оне због којих је и дошао. У Саборној цркви у којој се о празницима једва окупи стотину верника, људи су се тискали.

Из околних места сјатили су се верници, некадашњи становници некадашњег Сарајева, града чији је карактер темељно промењен.

„Плима радости, али и дивног српског достојанства која се види у свему што патријарх Порфирије каже и где се појави, све нас је обузела. То је очекивано, не само због природе првог међу једнакима, који веру и сведочи, носи прави смисао речи харизма – дар, од Бога, већ због чињенице да Црква остаје доследна, не понаша се као активни политички фактор.