Патријарх Иринеј: Ситуација у Црној Гори је трагична до апсурда

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Александар Милачић

Патријарх српски Иринеј изјавио је, поводом великог јубилеја — осам векова аутокефалности Српске православне цркве (СПЦ) — да тај догађај представља „најзначајније размеђе“ српске историје.

„Било је у прошлости важних догађаја, али овај који прослављамо, поред Косовског боја, за наш идентитет, за историјско трајање и пут српског народа сигурно је најзначајнији. Та два догађаја конституисала су два завета, светосавски завет и светолазаревски завет, којима је наш народ живео вековима, данас живи и живеће“, рекао је патријарх у интервјуу датом за „Политику“ уочи пута у Црну Гору.

Велики јубилеј, стицање аутокефалности 1219, СПЦ ће обележити од 6. до 9. октобра у манастиру Жича, седишту првог архиепископа самосталне српске цркве, Пећкој патријаршији и у Београду.

„У осам векова које сада сагледавамо, било је и успона и падова, победа и пораза, туге велике и радости велике и, ево, Бог је дао и нама да у славу нашег небеског заступника Светог Саве кажемо да смо сачували његову и нашу веру хришћанску, православну, језик, национални дух, културу и државу“, истакао је Иринеј.

Додао је да „ових осам векова српски народ и његова црква прилажу светској хришћанској, духовној и културној баштини за поколења која долазе“.

Патријарх је говорио и о тренутном односу Цркве и државе, за који је рекао да је сада „у узлазној путањи“.

„Наравно да немамо илузију да се може вратити време симфоније како је било у Византији и Србији Немањића… Наравно, Србија је данас секуларна држава. Устав дефинише Републику Србију као световну државу у којој су цркве и верске заједнице одвојене од државе. Нашем добу је примерен принцип кооперативне одвојености и сарадње“, рекао је Иринеј.

Он је, међутим, одбацио став да Црква нема право да се огласи о најважнијим питањима и истакао да ће она „и даље, када сматра да је потребно, посебно када се ради о виталним питањима и идентитету народа, његовој самосвести, увек и одлучно дати свој глас“.

Тежак положај цркве на КиМ и у Црној Гори

Поглавар СПЦ је рекао да је однос државе и цркве добар у Србији и Републици Српској, али је указао на њен тежак положај, не само на Косову и Метохији, него и у Црној Гори.

„Мада у атмосфери празника, мораћу да поменем и трагичну ситуацију у Црној Гори, која је, не мање него Косово и Метохија српска, класична српска земља“, рекао је патријарх.

Он је оценио да је ситуација у Црној Гори „трагична до апсурда“.

„Не само што је тамошња власт признала Косово и Метохију за независну државу, с приштинским властима, који су одреда били припадници терористичке војске, одржава тесне односе, него се с Цетиња чак посеже за Метохијом и говори да не припада Србији, већ Црној Гори“, рекао је Иринеј.

Према његовим речима, „перфидним и систематским притисцима затиру српски народ у Републици Црној Гори, а неки кругови истовремено истичу територијалне претензије према Србији“.

Патријарх је указао и да ниједно питање, ниједан проблем, како „свеколико искуство Цркве Христове учи“, па ни овако важан као што је питање Косова и Метохије „нити настаје, нити се трајно може решити посебно, партикуларно“.

Он је подсетио да је зато Свети архијерејски сабор упутио позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена.

„Сабор је свесрдно подржао сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије“, закључио је патријарх Иринеј у интервјуу за „Политику“.

rs.sputniknews.com

1 коментар

  1. Лазар каже:

    У интервјуу под насловом „Сачували смо веру, језик, културу и државу“ који је јуче изашао на сајту „Политике“ на питање:

    „У осам векова дугој историји знатно се мењао однос Цркве и државе. Какав је он данас?“

    Иринеј одговара:

    „Наравно да ми немамо илузију да се може вратити време симфоније како је било у Византији или у Немањићкој Србији. Али, исто тако, мислим да ми као људи који обнашамо одговорне послове у Цркви и држави, да бисмо доносили одлуке које су од несумњиве користи за грађане, не само вернике, увек треба да имамо за пример начин размишљања какав су имали Свети Сава и његов брат Свети Краљ Стефан Првовенчани…“

    Да ли неко зна када је реч „обнашати“ ушла у српски језик?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.