Америчком дипломати Брајану Хојту Јију није се превише свидјела констатација да је јавност у Црној Гори прилично подијељена када се ради о перцепцији по питању монтираног државног удара у тој земљи, па је у интервјуу за подгоричке „Вијести“ оцијенио да су кривци за такво стање у првом реду руски медији РТ и Спутњик.

„Суђење је у току, али докази који су сада презентовани јасно указују на мијешање Русије и дрски покушај да се поремети независни изборни процес у Црној Гори. Континуирано пласирање дезинформација и пропагандне кампање имају за циљ да дискредитују повјерење јавности у специјално тужилаштво и судство. Вјероватно ће РТ и Спутник наставити те активности и у 2018. години“, казао је Ји за „Вијести“.

Да су руски медији, а прије свега Спутњик, заиста трн у оку НАТО промотерима потврђују и скорашње опаске Јелене Милић за портал РТЦГ која је казала да су Руси главни произвођачи лажних вијести у Србији и Црној Гори, уз констатацију да Русија константно „шири лажни наратив о традиционално добрим српско-руским односима који немају утемељење у историји“.

Недавно је такође у изјави за „Побједу“ амерички аналитичар из вашингтонског Центра за анализу европске политике Јануш Бугајски дословце позвао на „лов на вјештице“ када су у питању практично сви субјекти за које се сумња да могу имати руски предзнак у Црној Гори.

„Морају се од стране институција разоткрити партије, фирме, невладине организације и медији који блиско сарађују са Кремљом“, поручио је Бугајски властима у Подгорици.

Чињеница да поред официјелног залагања за демократију и слободу све чешће стижу оцјене да руски и други независни медији који нису под контролом Запада представљају опасност за демократију у Црној Гори, само говори у прилог тези да Западу очигледно смета ситуација у којој нема апсолутни монопол на истину у одређеној земљи.

Дугогодишњи новинар Матија Николић за Спутњик каже да је „елементарни постулат демократије“ управо „слобода медија“, али да се „америчке и европске администрације у пракси увијек понашају другачије“ од онога што говоре и поручују у реторичкој равни.

„Чини се да амерички дипломата Брајан Хојт Ји није прави примјер да би се говорило о оваквим стварима, већ неко ко без увијања саопштава ставове само сопствене администрације, док о демократији неко други води рачуна. Што се саме Црне Горе тиче, јасно је да је медијска сфера презасићена управо садржајима са Запада док се руски медији више пробијају на бази добре информисаности и објективности. Такође, не можемо заборавити ни емотивну црту коју наш народ има према оном што долази из Русије, али и јачање те државе и све већу популарност њеног предсједника“, сматра Николић.

Ипак, када је конкретно ријеч о руским медијима, они се у Црној Гори према мишљењу нашег саговорника, превасходно перципирају „као нека егзотична дестинација о којој се са времена на вријеме говори у такозваним мејнстрим медијима који су скоро у потпуности контролисани од Запада“, док се информације које им се не допадају из Русије „филтрирају на разне начине“.

Како Николић додаје, у одређеним круговима у Црној Гори који су под утицајем Запада и Америке, руски медији сметају управо из разлога што нуде алтернативу и ремете наметнути медијски монопол, па је у обрачуну са њима све пожељно и дозвољено.

„Сада имамо у медијској сфери нешто што умногоме личи на цензуру у којој и други медији који подржавају сличне ставове руше ту медијску кулу од карата, а која се стално окреће у зависности од потреба америчке администрације, а често и бриселске. Тако се урушава и наш језик и наша традиција и драматично утиче на друштвене токове. Зато и сметају руски медији који износе објективнију слику и можемо рећи у новинарском жаргону — ’другу страну‘, и зато је толика повика на њих, па се одмах заборави и на демократију и на слободу медија, али и на чувена људска права“, закључује Николић за Спутњик.