Овде није крај: Цену хапшења хрватских изгредника могли би опет да плате – Срби

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Хапшење хрватских младића који су зауставили одржавање Дана српске културе у Сплиту сасвим сигурно ће изазвати озбиљне безбедносне проблеме за Србе у Хрватској, у ситуацији кад се већ дуго потпирује мржња према Србима.

Овако за Спутњик директор организације „Веритас“ Саво Штрбац оцењује последњи у низу инцидената у Хрватској чија су мета Срби. Како каже, тешка ситуација у којој се налази тамошња српска заједница није нова већ само постала видљива. Чињеница је такође, истиче Штрбац, да су хрватску омладину одгајали на мржњи према Србима и да се то сада властима у Хрватској враћа као бумеранг, јер је њихова сопствена омладина решила да им се супротстави због хапшења групе мушкараца која је пре пет дана прекинула културну манифестацију српске мањине у Сплиту.

Хоће ли се кола сломити на Србима

Међутим, како каже Штрбац, овде није крај и у Хрватској ће ехо овог догађаја настављати да се да се рефлектује на Србе и њихов живот.

„Да не буде забуне, Срби у Хрватској нису никакав реметилачки фактор тамошњем живљу нити власти јер их је веома мало. Тачније речно, већина Срба која је некада живела у Хрватској и тамо рођена је и даље у избеглиштву по белом свету. Они који су остали или се вратили су бројчано мали али и оно мало сих имају проблеме који су свакодневни али за које нико не мару укључујући и тамошњу полицију,“ каже он.

Штрбац подсећа да је и пре инцидента у Сплиту било много тежих инцидената и да хрватска власт на то није тада реаговали али да је очито сада то урадила јер јој је неко „ озбиљан шапнуо“.

„Е сад, да ли је то из разлога јер су већ видели да је понашање према Србима као мањини у Хрватској прешло све границе па на то упозорили власт у Хрватској или неко намерно жели инцидент ове врсте да би се кола сломила на Србима, то тек треба да видимо,“ каже он.

Младе Хрвате уче да су Срби „зли момци“

Суштина је, напомиње Штрбац што су у те србомрзачке догађаје углавном укључени млади људи који нису ни били рођени за време рата и немају појма шта се дешавало и ко је где живео.

„Али њих је њихова држава и друштво учило да су Срби „зли момци“ који су убице и слично. Они су том мржњом задојени и врло је тешко сада њима објаснити да Срби имају иста права и на своју културу, и на свој живот и да нису дошљаци већ да је Хрватска и њихова домовина. То је већ проблем сада власти пре свега која на овом догађају куша плодове свога понашања,“ наводи он.

Бумеранг или…

Штрбац упозорава да узаврела ситуација сасвим сигурно може да опече Србе који живе у Хрватској, и да ако се деси да се распламса талас мржње и протеста то ће да се одрази на њих.

„Због дугогодишњег занемаривања па чак и индиректног потпиривања те мржње према Србима ако се хрватски народ захукта тешко да ће власт ту моћи да нешто предузме. Али теши ме чињеница да су разумни људи, академици, професори, научници из Хрватске стали на страну мира и почели са потписивањем петиције да се та врста мржње која допире са свих страна умири или чак и промени и надам се да ће у томе успети,“ истиче он.

У Сплиту се у суботу окупило пар хиљада људи тражећи ослобађење мушкараца који су у притвору јер се терете за насилничко понашање и повреде слободе изражавања националне припадности, а у притвору су због могућности утицаја на сведоке и понављања кривичног дела.

Иначе, суботњи протест организовала је Торцида, навијачка група фудбалског клуба Хајдук из Сплита, а њима су се придружила и поједина удружења ратних војних ветерана, чији је представник Марко Рогић рекао да су хапшења „уперена против оне Хрватске за коју су се бранитељи борили“.

Пленковић променио плочу

С друге стране премијер Андреј Пленковић, коме нису до сада сметали ни поклици, нити увреде на рачун Срба, како каже Штрбац, променио је плочу па сад након што је прво питао навијаче против чега протестују, сад поручује да је „у мандатима наше три владе рађено много на дигнитету Домовинског рата, права хрватских бранитеља и јачању Хрватске војске“.

Како преносе хрватски медији, у извештају о раду полиције за 2024. годину, који је прихватила саборска већина, као и у извештају јавног правобраниоца о стању људских права, који се већ другу годину заредом држи „у фиоци“, могло се наслутити да ће Сплит постати жариште националистичких испада.

Статистика полиције открива забрињавајући тренд: од 57 кривичних дела тероризма и екстремног насиља у 2024. години, чак 32 су се догодила у Сплитско-далматинској жупанији, што је пораст од невероватних 966,7 одсто у односу на 2023. годину. Сплит се нашао на врху и по броју злочина из мржње – чак 28 од укупно 75 регистрованих у земљи,

У 32 случаја мотив је био национално порекло жртве, у 22 боја коже, у 13 сексуална оријентација, а у шест вероисповест. Омбудсман упозорава да су ови подаци само делимични, јер многи напади – иако мотивисани мржњом – завршавају под другим квалификацијама, као што је „стицање материјалне користи“. На тај начин, каже она, ствара се лажна слика о стварним размерама насиља.

Највећи број жалби Омбудсману и даље долази од припадника српске и ромске мањине. Само у 2024. години поднето је 420 пријава против дискриминације, углавном у области рада и запошљавања. Такође је забележено 70 судских случајева дискриминације – 105 одсто више него претходне године. Сплит је поново издвојен као подручје где су проблеми најизраженији. У извештају се наводи да Срби и Роми и даље трпе искљученост из институција, непоштовање права на језик и културу и сегрегацију у образовању. Министарство просвете, иако је обећало план десегрегације, није га спровело.

Омбудсман Тена Шимоновић Ајнвалтер истиче да су у 2024. години злочини из мржње најчешће били мотивисани националним пореклом и да је јавни простор преплављен говором који није законски дозвољен – од усташких песама до поздрава „За дом спремни“. Грађани, као је истакла, не добијају јасне поруке о томе шта је дозвољено, а шта није, док институције не реагују.