Откривају се живе „жртве“ из Сребренице – срамна страница за Сарајево и Запад

Истрага о манипулисању бројем жртава у Сребреници, коју је најавило Окружно јавно тужилаштво у Бијељини, доказало би да је бошњачко политичко руководство манипулисало чињеницама у циљу остваривања политичких интереса. То би важило и за њихове политичке менторе са Запада, чиме би се бацило ново светло на оно што се догодило у јулу 1995.
Овако професор бањалучког Факултета политичких наука, др Милош Шолаја коментарише најаву бијељинског тужилаштва да ће формирати предмет у вези са списком људи из система заштите идентитета грађана, такозваног ЦИПС-а, који су живи, али су уписани као жртве које су страдале у Сребреници.

Истрага умањује поверење у бошњачку политичку елиту

Према Шолајиним речима, утврђивање тачних чињеница би умањило поверење у све податке којима се доста манипулисало и који су претходних година употребљаване. У том смислу ради се и о политичком, а не само правном питању.

Уколико би званична истрага утврдила да је бошњачка страна манипулисала бројем погинулих зарад остваривања политичких циљева, поглед на догађаје у Сребреници из основа би се променио и на њих би и на Западу почели да гледају другачије.

„И сам чин покретања истраге указује на чињеницу да би могло доћи до јако велике промене у самом тумачењу догађаја и свега онога што је везано за догађаје у Сребреници“, наводи Шолаја и додаје да би и Бошњаци могли да промене поглед на те догађаје, док би се поверење у бошњачку политичку елиту урушило.

Са друге стране, урушило би се поверење и у оне који су на Западу догађаје у Сребреници експлоатисали за промоцију својих циљева.

Такође, каже Шолаја, истрага у БиХ друштво уноси потребу за далеко систематичнијим сагледавањем догађаја, тражи историјску димензију и објашњење, а не манипулацију било којих политичких лидера.

Све што су до сада бошњачки политичари помогнути западним савезницима постигли довело је до међунационалног неповерења, што је, како наш саговорник каже, најтеже поправити. Тако је БиХ дестабилизована без јасног циља, наводи он и додаје да би истрага бијељинског тужилаштва помогла да се разоткрију све манипулације.

Одговорност за све који су учествовали у манипулацијама

Заштитник грађана БиХ др Невенко Врањеш за Спутњик каже да би било реално да бијељинско тужилаштво формира предмет о особама које се воде као жртве у Сребреници, а заправо су живе јер би се тиме коначно утврдила истина. Реч је о значајном броју људи.

„Вероватно су и свесни да су злоупотребљени, а нису се оглашавали тако да се то треба истражити, да се покрене одговорност тих лица која су њих доле евидентирала, а и њих самих, који пристају да буду на тако морбидан начин злоупотребљени, а остварују сва своја грађанска права и обавезе“, закључује Врањеш.

Бошњачка политичка подвала

Ова вест изазвала је узбуну у сарајевској политичкој чаршији, која се одлучила да реагује на сасвим необичан начин – на зидовима словачке и мађарске амбасаде, држава које су на гласању о резолуцији о Сребреници у УН биле уздржане, односно против, осванули су графити са бројем 8372 – бројем које бошњачка елита и њихови западни савезници признају за званични број страдалих у Сребреници.

Са друге стране, председнику Републике Српске, Милораду Додику, љутња која из Сарајева долази због најаве бијељинског тужилаштва је, како каже, нејасна. Ради се о чињеницама, а једна од чињеница је, каже он, да је у Поточарима, на пример, уписано име живог човека који је запослен као општински шофер у Сребреници.

До сада је, према Додиковим речима, утврђено 87 имена живих људи који су уписани као жртве наводног геноцида у Сребреници, а до њихових имена дошло се упоређивањем имена која стоје на надгробним плочама са евиденцијом ЦИПС-а.

Поставља се питање колико је живих људи уписано на надгробне плоче у Сребреници, а живе у иностранству и нису у евиденцији ЦИПС-а, рекао је Додик, истичући да се ради о намерној подвали.

„Располажемо са чињеницама од 400 имена. Муслимански мешетари који су нам то доставили, тражили су озбиљан новац, да саопште судбину сваког страдалог. Једном су нам дошли и тражили милионски износ да нам доставе списак од 437 живих људи који су на плочама. Они то знају, исто као и ми“ , закључио је председник Српске.