ОСТАЛА ЈЕ ПРИЧА: Бошко и Адмира – трагичан крај велике љубави за који нико није одговарао

И 25 година послије, симбол рата у Босни и Херцеговини остала је прича о трагичној смрти Адмире Исмић и Бошка Бркића. Бошњакиња и Србин убијени су држећи се за руке, на данашњи дан 1993. године, на сарајевском Врбања мосту. Истрага о злочину за који је годинама оптуживана српска војска, а за који су, по признању, одговорни припадници злогласне „Шеве“, до данас није отворена.

Спонтано, искрено, средњошколски – како све праве љубави почињу. Бошко и Адмира упознали су се у вријеме када је у Сарајеву живот био пун радости, на Олимпијским играма ’84.

Љубав која је трајала девет година и о којој је причало цијело Сарајево, завршила је бруталним убиством.

Слика трагедије обишла је свијет, а два загрљена тијела седам дана су лежала на сарајевском асфалту – Врбања мосту, тада ничијој земљи.

„Видио сам их, можда 300 метара одозго, како иду, читава је линија знала, сваки војник, да они прелазе. Да прелази једна Муслиманка и један Србин…“, рекао је тада Бошков друг Саша Богдановић.

Трагедију је у свијет први одаслао ратни репортер Курт Шорк, који је 2000-те убијен на задатку у Сијера Леонеу.

По ранијој жељи, сахрањен је одмах поред сарајевског Ромеа и Јулије.

И тада, а и годинама послије, за трагедију је оптуживана српска војска. Тек много касније, процурило је признање припадника „Шеве“.

Двадесет пет година послије, упркос признањима, истрага о стравичном злочину није покренута.

На причу о трагичној љубави студенткиње хемије и студента туризма, подсјећа стотине новинских чланака, неколико документараца, филмови, пјесме.

Амерички медији ову причу уврстили су у четири најстрашније свјетске приче.