Оснивач светородне и благородне лозе Немањића: Стефан Немања – путоказ за очување Срба и српске државе

На данашњи дан 1199. године у Хиландару је умро Стефан Немања (монашко име било му је Симеон), оснивач династије Немањић која је владала српским земљама више од два вијека.

Рођен је на обали Рибнице, у данашњој Подгорици.

Прије него што се 1196. замонашио, Стефан Немања је владао Србијом као велики жупан.

Власт је преузео 1166. кад је збацио брата Тихомира, великог жупана, штићеника двора у Цариграду. Убрзо по преузимању власти покушао је да се одупре супрематији Византије, против чије је војске ратовао у савезу са Млетачком републиком, али је то успио тек послије смрти византијског цара Манојла Комнина 1180.

У савезу са Угарском, Србији је прикључио зетско приморје (стару српску Краљевину Дукљу), Требиње, Захумље, област око Јужне и Велике Мораве као и простор Косова и Метохије (без Призрена).

Њемачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих I Барбароса, који је с војском на основу споразума с Немањом прошао кроз Србију, 1189. Није прихватио његову понуду за заједничку борбу против Византије.

Кад су крсташи прешли у Малу Азију, Византија је напала Србију 1190. али је Немања успио да очува самосталност државе. Пошто је престо уступио средњем сину, касније првом краљу из династије Немањића – Стефану Првовенчаном, а не најстаријем Вукану, замонашио се усвојој задужбини манастиру Студеница.

Са најмлађим сином Растком, чије је монашко име било Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар, који је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар.

Подигао је и цркве и манастире Ђурђеве Ступове, Богородичин манастир и Светог Николу код Куршумлије. Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светитеља из лозе Немањића.