Опрез за Србију, Мађарску, Бугарску и Турску! Напад на „Турски ток“ — атак на стабилност држава

© Sputnik / Виталий Тимкив
/

Напад дроновима на компресорску станицу „Турског тока” у Русији може се квалификовати као „енергетски тероризам” и још један покушај уцене Европе од стране кијевског режима, оцењује за Спутњик Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност.
Обркнежев подсећа да је после диверзије и експлозија гасовода „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“, као и украјинског заустављања транзита руског гаса ово једини гасовод преко којег се европско тржиште снабдева руским гасом.

„Мој став је да се то може квалификовати као ‘енергетски тероризам’, јер ми говоримо о снабдевању и Турске, и Бугарске, и Србије, и Мађарске и Северне Македоније. Говоримо о једном дијапазону земаља које су и те како повезане и зависе од тог ‘Јужног тока’“, каже Обркнежев.

Говорећи о значају овог гасовода, Обркнежев подсећа да „Турски ток“ има два крака од 930 километара, као и два засебна копнена крака. Први крак иде из Русије преко Црног мора ка Турској, а други ка Бугарској, Србији и Мађарској. Укупан капацитет гасовода је 31,5 милијарди кубних метара, односно 15,75 милијарди кубика гаса сваки.
„То су озбиљне количне гаса који се допремају европским земљама, ако говоримо и о Бугарској, и о Србији, и о Мађарској. После дејствовања на ‘Северни ток’ и ‘завртања славине’ од стране Украјине према Европи, ово je једини гасовод који функционише између Руске Федерације и земaља на простору Европе. Те земље не могу да нађу друго извориште гаса, осим тог руског, макар за сада. Диверсификација једноставно није учињена. Чак ни луке у Грчкој немају довољно терминала и немају те капацитете терминала који би могли да приме, рецимо, течни гас, а такође нема ни гасне инфраструктуре која би могла даље да транспортује гас“, објашњава Обркнежев.

Кијев уцењује европске савезнике

Обркнежев оцењује да би последице биле „веома озбиљне“ да је план Кијева спроведен у дело и да је компресорска станица „Турског тока“ у Краснодарском крају оштећена.
Како је појаснио, Србија је обезбеђена гасом, док би Бугарска и Мађарска, у том случају, могле бити угрожене, јер „питање је колико они имају капацитета за своју индустрију, привреду и потребe становништва“.
„Из угла Србије, морам рећи да су наши капацитети напуњени, јер смо их пунили и преко тог гасовода. Такође, имамо своје складиште и у Мађарској. Ако говоримо о складиштима у Србији онда говоримо о Банатском двору са капацитетом од око 400 милиона кубика гаса, и у Мађарској са око 500 милиона кубика, тако да бисмо имали довољно гаса за целу зимску сезону, а чак један одређени део и за следећу годину. Међутим, да је компресорска станица била оштећена питање је колико би трајала поправка“, каже Обркнежев.

Према његовим речима, напад на компресорску станицу „Турског тока“ заправо је атак на стабилност држава, која је повезана са енергетском стабилношћу.
Обркнежев истовремено напомиње да су Србија и Мађарска већ указивале на могуће претње по „Турски ток“.

„Ми већ две године имамо одређене назнаке, и од Виктора Орбана и од Александра Вучића, да се мора припазити на ‘Турски ток’, који такође може бити мета, а на крају и испоставило да и јесте једна од потенцијалних мета Украјинаца, с циљем да се прекине одређени профит који Руска Федерација остварује, а немислећи на оне земље које једноставно зависе од тог гаса, поготово на грађанство у тим земљама“, каже Обркнежев.
Експерт истиче да је ово још један покушај уцене Европе од стране Кијева, поготово ако се узме у обзир и прекид дотока руског гаса у Европу преко територије Украјине.
Он напомиње да је кијевска страна та која није желела да продужи уговор о транзиту гаса, „не марећи за своје европске партнере, који је све време помажу у овом немилом сукобу“.

„Уцене Европе од стране Кијева иду већ дужи временски период, поготово ако говоримо о овом ‘завртању славина’ и обустави транзита гаса кроз Украјину, 1. јануара ове године, где је Словачка фактички остављена на милост и немилост, а погођенe су Аустрија и Италија, која је у бољем положају јер је поморска земља, има терминале и може да широм света купује и у своје луке доводи компримовани гас. Ако говоримо о земљама које су континенталне оне се морају искључиво ослањати на гасну инфраструктуру и свог најближег комшију – Руску Федерацију. Видимо такође да и једна и друга страна (Украјина и Европа), желећи да нашкоде Русији, фактички шкоде себи“, каже Обркнежев.
Сада је најбитније да Русија, Турска, Бугарска, Србија и Мађарска упере очи према тој гасној инфраструктури и „Турском току“, да чувају своје гасоводе и своје жиле куцавице, нагласио је Обркнежев.

„И да чувају своје нафтоводе и гасоводе, које је имала Европа са Руском Федерацијом а који су сасечени. Када су неке европске земље ушле у рецесију оне уоште нису размишљале о себи у том моменту, него о некој прекоокеанској држави, док ми (Србија и Мађарска), ипак, остајемо доследни себи и својим старим пријатељима и партнерима“, додао је експерт.

Према његовим речима, руски гас на европском тржишту нема алтернативу, као ни постојећа гасна инфрастуктура, а сада „треба обратити више пажње на безбедносну сферу те инфраструктуре која заправо значи стабилност не само Србије, већ буквално читавог Балкана“.
Што се Русије тиче, она је деценијама била и остала поуздан партнер и снабдевач Европе гасом, закључио је експерт.