Олуја као наставак геноцида над Србима из Другог свјетског рата: Протјеривање Срба из Хрватске успјело, у БиХ те тежње трају и дан данас!

Шта би се десило ако би неко дошао у Загреб и почео на било који начин да вријеђа Хрвате? Не би жив изашао из Загреба. Само у Србији се може тако нешто десити јер је дио међународне заједнице довео до ситуације да се српски народ може потпуно некажњено вријеђати и псовати, споља и изнутра, каже за Спутњик историчар Драга Мастиловић.

Срби ће и ове године обиљежити годишњицу погрома у Хрватској када је у злочину названом ,,Олуја“ етнички очишћено – протјерано четврт милиона Срба са својих вјековних огњишта. Док ће највиши државни врх Српске и Србије у Сремским Карловцима одржати помен страдалима у овој злочиначкој акцији, у Хрватској већ увелико трају ,,дани геноцида“. Сваке године почетак августа је у Хрватској резервисан за прославе, концерте, манифестације и окупљања великог броја народа уз предсједника, премијера и министре, који сви скупа величају иживљавање војске над ненаоружаним цивилима – старцима, женама, ђецом.

Посматрајући са стране, хрватска јавност би требало да буде подијељена између улоге жртве ,,великосрпске агресије“ коју често и гласно истичу и улоге ,,јунака“ који је одбранио Хрватску од српске нејачи. Историчар и директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловиц́ каже за Спутњик да просјечан Хрват не осјец́а ову врсту конфликта у себи.

Наравно да тако нечега нема код Хрвата, то је наметнуто само српској омладини и то од стране Запада преко невладиних организација. Данас имамо ситуацију гђе неко у Србији може потпуно некажњено да пропагира усташтво или нацистичку идеологију, без икаквих правних или друштвених посљедица. То исто никада не би прошло било гђе другђе у Хрватској. Посредством међународне заједнице, створила се код српске омладине слика да народ који је преживио геноцид у 20. вијеку на крају тог истог вијека буде проглашен геноцидним, рекао је Мастиловић.

По његовом мишљењу, да није било ове врсте утицаја међународног фактора, тачније западног фактора, хрватски национализам не би на овај начин дошао до изражаја, нити би данас хрватска омладина у овој мјери била отрована усташтвом.

Наставак геноцида

Што се тиче операција Олује и Бљеска, ратова деведесетих година, као и читавог процеса изгона Срба из Хрватске, за Мастиловића нема сумње да је то заправо само наставак геноцида из Другог свјетског рата чији је крајњи циљ био био уништавање или протјеривање српског народа западно од Дрине.

То је као што видимо, нажалост, на простору Хрватске и успјело, док је на простору Босне и Херцеговине формирана Република Српска, тако да ти планови нису заживјели, али те тежње које сежу још од друге половине деветнаестог вијека, односно тежње да се простор од Дрине до Јадранског мора очисти од српског православног станоништва, трају и дан данас.

Дешавања деведесетих година нису само ревизија резултата историје, него и резултата Другог свјетског рата, објашњава наш саговорник, будући да је тада дошло до повампирења неонацизма и неофашизма у Хрватској. Не само да је то било прец́утно одобравано од Европе, него је чак било и подстицано, па су се деведесетих година чак виђали исти оне симболе из 1941. године, а уз њих и исте намјере које су тих година постојале према српском народу.

Данас је већ свима јасно да иза тога стоји у највећој мјери Њемачка, захваљујући њеном утицају и тадашња европска заједница, а касније и Америка. Хрвати никада у 20. вијеку нису одговарали за своје злочине. Два пута су, управо захваљујуц́и Србима и српским жртвама преко ноц́и од поражене стране у рату постајали побједничка страна и у Првом свјетском рату, а да не говоримо о Другом рату.

Хрватски национализам скуван по западном рецепту

Доказ да тежња за уништењем српског народа на простору Хрватске и Босне и Херцеговине никада није престала данас се најпластичније види и у ,,ситницама“ гђе се с једне стране у БиХ славе антифашистичке традиције, док у самом Сарајеву улице носе називе по познатим нацистичким злочинцима и припадницима 13. СС Ханџар дивизије. У Хрватској су примјери драстичнији и подразумијевају државне прославе геноцида.

Постоји нешто заиста врло чудно у том хрватском национализму који се изгледа најлакше и најбоље храни управо мржњом према Србима. Када је ријеч о Хрватима, не можемо говорити о обнављању нацистичких идеја, то није заправо обнављање, јер оне никада нису ни престајале. Ипак, данас су посебно изражене, што видимо по Томпсоновим концертима, по симболима којима се хвале, личностима које величају итд.

Баш зато што с престанком рата ове тежње нису ишчезле, саговорник вјерује да српска интелектуална и политичка елита мора бити свјесна историјског тренутка у којем живи, као и историсјких чињеница које су до тог тренутка и довеле.

Хрватски парадокс

Хрватси су последњем рату на својој страни имали читав НАТО, као што су га и муслимани у Босни и Херцеговини у тамошњем рату имали на својој страни и који је бомбардовао Војску Републике Српске, као и цивилне и војне објекте. Ипак, и Хрвати и муслимани славе своје ,,војне подвиге“ и нападе на цивиле.

Прогон огромног броја цивилног становништва никако се не може посматрати као херојство, али то је вец́ проблем друштвене свијести унутар Хрватске која се одржава управо одржавањем те мржње према српском народу, негирањем геноцида из Другог свјетског рата и негирањем злочина из периода деведесетих година. Све док постоји подршка западних држава, Хрвати ће не само потпуно некажњено славити и нацизам и фашизам и своје нацистичке и фашистичке злочине, вец́ ц́е стварати некакав мит о свом јунаштву, храбрости и Великој Србији.

Европа данашњице захвац́ена је процесом неонацизма на разним тачкама и њено становништво се врло лако приближава неким историјским појавама вец́ виђеним тридесетих и четрдесетих година двадесетог вијека. Оно што је за нас најбитније јесте питање какав ће бити положај српског народа у том новом контексту и колико ц́е српска интелигенција успјети да се одупре западним притицима и поведе српску националну политику у здравом смјеру, закључује Мастиловиц́.

(Спутник)