Између 3. и 4. августа 1995. године хрватске снаге су започеле војну акцију под називом „Олуја“ под свестраном подршком и покровитељством НАТО-а. Као резултат ове акције настао је највећи егзодус у Европи после Другог светског рата – етничко чишћење више од 220.000 Срба са простора Републике Српске Крајине, као и 1853 погинула и нестала лица.
Хрватске снаге су под покровитељством НАТО кренуле у акцију са више од 138 хиљада војника, 350 тенкова и са око 20 авиона.
Авиони НАТО-a су изводили операције у ваздуху, координисане са хрватским снагама, уништавајући српске положаје и ракетно-радарска средства и средства телекомуникације.
Претходно су сва потребна борбена и материјално-техничка средства за ову операцију хрватским снагама допремљена из НАТО земаља.
Сједињене Америчке Државе су активно сарађивале у припреми етничког чишћења Срба. САД су надзирале припрему и директно иницирале почетак етничког чишћења. Да се одобрава операцијa „Oлуја“, зелено светло дао је тадашњи председник САД и ратни злочинац Бил Клинтон, а његово одобрење Хрватима је пренео тадашњи војни аташе у Загребу Ричард Херик, а акцију су у реалном времену путем видео надзора пратили амерички обавештајни официри.
Херик је тадашњим властима Хрватске предао поруку да САД немају ништа против почетка операције „Олуја“, те да она мора бити „чиста и брза“, односно да треба да се заврши у пет дана.
У ноћи с 3. на 4. август 1995. хрватским јединицама била је издана наредба да се између поноћи и четири сата ујутро искључе сви телекомуникациони уређаји. НАТО је за то време ометао и уништавао српске телекомуникационе уређаје ваздушним дејствима као и електронским путем.
Уочи „Олује“ у штаб операције позван је амерички војни аташе Ричард Херик. У поноћ су дошли у Оперативни штаб и непрекидно пратили догађаје на терену. Цела операција „Олуја“ у реалном времену је преношена преко сателита у Пентагон, где и данас постоје њени снимци. Сигнал који је ишао према сателиту од Американаца је преузимала и хрватска војска, те се помоћу тих снимака могла веома прецизно контролисати артиљеријска ватра по српским положајима на Црвеној земљи у околини Книна, где је била смештена касарна Војске Републике Српске Крајине. Уз уништавање српских комуникација, НАТО на челу са САД је и војно дјеловао по српским положајима, када је ракетирао противавионску батерију надомак Книна која је радарским снопом обасјала америчке борбене авионе који су надлетали подручје борби.
Та вест је била објављена само једном, и то на вестима. Након тога САД су упутиле оштар протест због објављивања те вести, те после тога она више никада није поновљена.
„Додатни фактор била је и чињеница да је НАТО дјеловао из зрака и пружао стварну подршку хрватским и муслиманским снагама ваздушним ударима по положајима Срба“ – Стјуарт Шелдовиц, Стејт департмент
Акција етничког чишћења Срба је била дуго припремана и осмишљана у највишем руководству Хрватске. О томе говоре и „Брионски транскрипти“ у којем је Фрањо Туђман између осталог рекао:
– Један летак овако, значи опће расуло, побједа хрватске војске уз подршку свијета. Срби, ви се већ повлачите преко… а ми вас позивамо да се не требате повлачити.. ми вам јамчимо… Значи на тај начин им дати пут и јамчити тобоже грађанска права. Ми ово требамо решити на који начин, да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану. „
Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у скоро потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, а у којем је пре „Олује“ живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Војске Републике Српске Крајине, а која је на подручју Книнске крајине бројала око 30.000 војника.
Снажна антисрпска пропагандна кампања се водила тих дана да би се свет одвратио од дешавања у РСК, а у то време се појављују и „сателитске“ фотографије око Сребренице те се светској јавности одвлачи пажња. Зелено светло за почетак етничког чиђшења су дале САД, а што су потврдиле и тадашње западне дипломате.
Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.