Огољен срамни план Подгорице: Мираша Дедеића хоће да уселе у светиње

МАНАСТИР Дуљево, код Будве, задужбина Немањића из 14. века посвећена Светом Стефану, који је 9. јануара обележен у домовима бројних православаца у Србији и Црној Гори, могао би једним кликом, бирократским увидом у електронску базу катастра, постати власништво државе Црне Горе.

Оваквим баналним потезима, могли би и Морачу, зидану 1252. године да доделе, на пример, туристичкој организацији, док би Пиву могли да „издају“ непризнатој Црногорској православној цркви чија се шака верника понекад крсти левом руком. Колико год ови примери деловали нестварни, они су могући по члановима Закона о слободи вероисповести, који покушава да осам векова православља у Црној Гори „спакује“ у регистраторе за управне поступке.

Перфидне намере режима у Подгорици разголитио је посланик владајуће Демократске партије социјалиста Предраг Секулић упитавши шта је спорно у томе да још неко врши службу у храмовима СПЦ:

– Те објекте су градили доминантно грађани Црне Горе својим новцем. Ако имамо вернике једне и друге цркве, не знам зашто би неком сметало да ти други верници такође користе те верске објекте.

Посланик Демократског фронта Милан Кнежевић, ипак, наводи да је невероватно да се за „нашу цркву, која је осам векова у Црној Гори, треба да доказује да су манастири Морача, Пива…власништво СПЦ, да мора да доставља изводе, печате, тапије, папире“.

– На пример, у нашим храмовима и манастирима свештенство и верујући народ могли би да буду од 8.00 до 12.00, а онда би се отворио простор за секту ЦПЦ од 12.00 до 14.00, а затим би држава тамо организовала неке туристичко-услужне делатности – чуди се Кнежевић.

Први корак у борби са спорним законом свакако ће бити иницијатива Митрополије црногорско-приморске за оцену уставности. У међувремену, Управа за имовину има обавезу да у сарадњи са Управом за некретнине направи списак државне имовине која је обухваћена законом и да покрене поступке како би се обавили одговарајући уписи. По правилима општег управног поступка, свака од страна мора да приложи доказе на основу којих сматра да има основ за упис права својине. Управа за некретнине ће процењивати ко има право да се упише као власник.

Међу одјецима спорног закона нашла се и порука председника Руског општенародног покрета Сергеја Бабурина да су многе светиње у Црној Гори саграђене руским средствима, па би Москва требало да тражи повратак реликвија – руку Светог Јована Крститеља и честицу Часног крста. Званичници Федерације нису се огласили овим поводом, а адвокат Драган Шоћ сматра и да неће.

– Не треба ићи предалеко и призивати мртве Романове или Карађорђевиће. Оставимо то питање да реши црква – рекао је Шоћ за „Новости“.

Цар Николај Други био је заштитнички настројен према Србији и Црној Гори. У његово време руске субвенције представљале су половину црногорског буџета. Неке грађевине попут Цркве Светог Василија Острошког у Никшићу његова су задужбина.

Шта, с друге стране, Србија може да предузме, а да се то не оцени као мешање у унутрашње послове званичне Подгорице?

– Европски суд за људска права има значајна овлашћења. Све чланице Савета Европе имају право да покрену поступак за оцену незаконитости и неуставности закона, без сумњи да се уплићу у унутрашње ствари друге државе. Да би суд осудио једну државу неопходно је да се оспореним законом недвосмислено нарушавају права и слободе из Европске конвенције. У случају црногорског закона тешко је и побројати сва кршења – истакао је за „Новости“ адвокат Предраг Савић.

Верници настављају окупљања четвртком и недељом Фото М. Дробњак

ПЕТИЦИЈА НА МРЕЖИ

УДРУЖЕЊЕ за заштиту уставности и законитости покренуло је 9. јануара онлајн петицију за прикупљање 10.000 потписа и од Србије тражи да Европском суду за људска права поднесе тужбу против Црне Горе због „кршења имовинских права, права на правично суђење и права на слободу вероисповести“.

Иначе, они су током перформанса испред амбасаде Црне Горе у Београду ставили натпис „Европска конвенција о људским правима“ како би свако ко улази и излази из зграде морао да је прегази.