Вечерњи лист пише да је разговор председника двеју држава на свечаној вечери био нешто опустенији, те да се кретао од „братске љубави“ до „вековних мржњи“.

Иако ово није први такав сусрет високих дужносника Хрватске и Србије, лист констатује да се односи Хрватске и Србије, односно Срба и Хрвата могу регулисати или некаквим наднационалним пројектом или међунационалном мржњом и сукобима.

Примећују и да су се два председника бавила „идеолошким темема“ и „приземним стварима“, попут оног да ли неко српско село има струју, пут или школу.

Портал Дневно пише да је председник Вучић хрватску колегиницу поразио „до колена“ тако што је на Пантовчак донео документацију несталих, али не Хрвата него Срба.

„Ради се о неколико десетака увезаних списа и матичних књига из Двора на Уни који датирају из 90-их година…“, пише Дневно и додаје да су погрешили сви они који су се повеселили, мислећи да су у питању подаци о побијеним Хрватима, који се и дан-данас воде као нестали.

Портал пише да је реч, наиме, о документацији којом је Србија уочи Вучићевог доласка брижљиво архивирала податке о Србима, несталим махом током војно-полицијске акције Олуја.

Оцењујући то као смелост српског председника, овај медиј констатује да то иде у прилог чињеници да је он „уистину вешт политичар, који је на хрватско инсистирање о давању информација што се тиче несталих Хрвата, одговорио шах-мат потезом први подастирући документе на које одговор треба дати Хрватска“.

Тиме је, сматрају, Вучић поручио да ће бити спреман на следећи корак, тек након што Хрвати кажу шта знају о српским жртвама.

Овај портал напомиње и да је председник Вучић, каснећи на састанак са привредницима, где га је чекала и Грабар Китаровић, коментарисао у изјавама чак и стање у регионалној кошаркашкој АБА лиги.

Међутим, колико председник Србије није био добродошао у Хрватску, потрудио се да појасни некадашњи званичник, бивши дипломата и члан ХДЗ Андрија Хебранг, који је рекао да је „Вучић задња особа са којом треба да се прича о помирењу“.

“Он док хода по Хрватској — мисли да је у Србији“, навео је Хебранг, пренео је портал Нет.хр.

Хебранг, наиме, сматра да Вучић избегава да решава сва отворена питања, те наводи да многи истичу пример Немачке и Француске, подсетивши да се ипак Немачка прво извинила Фанцуској, па потом платила ратну одштету, да би на тим темељима градиле односе које те две земље имају и данас.