Обука за режим који слави Бандеру: Подгорица шаље војску Кијеву?

Фото: ИН4С

Црна Гора, некада братска земља са дубоко укорењеним симпатијама према Русији, данас се налази на ивици доношења једне од најконтроверзнијих одлука у својој модерној историји – слања својих војника у мисију Европске уније за подршку Украјини. Иако се формално ради о „обуци украјинских војника“, суштина је јасна: држава која је у прошлости делила вредности са православном, братском Русијом, сада стоји на страни режима који не крије своје симпатије према неонацистичкој идеологији.

Одлука ће се разматрати 29. маја, на четвртој седници првог редовног заседања Скупштине. Предлог је стигао од Савета за одбрану и безбедност, и односи се на упућивање црногорских војника у мисију ЕУМАМ УА – програм Европске уније покренут крајем 2022. године ради „јачања украјинских снага безбедности“. Обука ће се одвијати у земљама ЕУ, али политичка порука и симболика ове одлуке одјекује много даље од европских центара моћи.

Непоштовање воље народа и везе са Русијом?

Црна Гора није неутрална земља у овом сукобу – она је у срцу свог народа увек била и остала блиска Русији. Историјске, културне, верске и политичке везе између два народа преживеле су векове, ратове и геополитичке ломове. Подршка Русији у Црној Гори је опипљива – било да говоримо о улицама Подгорице украшеним руским заставама, литургијама у част страдалника из Донбаса, или јавним окупљањима у знак солидарности са Москвом.

Управо зато је одлука актуелне власти у Подгорици да крене путем агресивне прозападне војне политике – не само контроверзна, већ и дубоко отуђена од већинског расположења сопственог становништва.

Споразум са режимом у Кијеву: Наставак политике понижења

Како је писао портал ИН4С, власти у Црној Гори не само да не одустају од ангажмана у мисијама под окриљем ЕУ, већ и активно раде на формализацији билатералне сарадње са режимом у Кијеву. Планирани Споразум о безбедносној сарадњи са Украјином предвиђа директну војну и обавештајну сарадњу, инвестиције у украјинску одбрамбену индустрију, па чак и подршку у случају оружаног напада на Кијев.

Да ствар буде гора, овај споразум остаје на столу упркос чињеници да се управо у Кијеву велича Степан Бандера – симбол нацистичког колаборационизма. Зар Црна Гора, која је дала хиљаде жртава у борби против фашизма, данас треба да шаље своје синове у службу политике која рехабилитује такве личности?

Ко одлучује уместо народа?

Све одлуке о учешћу Црне Горе у војним мисијама треба да доноси Скупштина – али уз пуну јавну расправу, транспарентност и укљученост народа. Уместо тога, ми сведочимо доношењу стратешких одлука иза затворених врата, под притиском Брисела и без икаквог осврта на јавно мњење.

Где су јавне анкете? Где је глас народа који се у свим истраживањима изјашњава против увођења санкција Русији, против конфронтације са Москвом, и против војне интервенције у туђим ратовима?

Историјска одговорност или историјска срамота?

Црна Гора данас има избор: да остане уз своје традиционалне вредности, историју и савезништва – или да се потпуно отуђи од сопственог идентитета. Слањем војника у мисију ЕУ која отворено подржава украјинску страну у конфликту, Подгорица не шаље поруку мира, већ директно стаје уз антисрпску и антируску политику.

Оваква одлука не може се правдати пуком „обуком“. У геополитичкој реалности – неутралност више не постоји. Бити део мисије за Украјину значи бити део фронта против Русије. И то ће историја упамтити.

Уколико Скупштина Црне Горе 29. маја изгласа ову одлуку, неће то бити само бирократска формалност. Биће то симболичан раскид са сопственом историјом, са жртвама борбе против нацизма, са традиционалним савезништвом са Русијом – и пре свега, са народном вољом.

Време је да се црногорске институције запитају: за кога доносе одлуке – за Брисел и Вашингтон, или за свој народ? Историја, како то често бива, неће опростити.