„Новости“: Хрвати хоће да кроатизују Дубровчане на силу

Хрватска научна заједница у науку често уплиће политику, каже председник Матице српске др Драган Станић

Српска наука је дала пристојан и цивилизован одговор на питање – чија је дубровачка књижевност – дубровачко наслеђе припада и Србима и Хрватима, каже за „Вечерње новости“ председник Матице српске др Драган Станић (познат као Иван Негришорац), коментаришући изјаву чланице председништва Матице хрватске да су Срби „бубе које треба искоренити“.

Такав језик говори говори каква је хрватска перспектива, односно њихове намере према Србима, истиче Станић и додаје да хрватска научна заједница у науку често уплиће политику.

„Срби у науци, па ни у политици никога не присиљавају ни на шта, него дозвољавају да свако изјашњавање буде утемељено на научно проверљивим аргументима, допуштају да се свако изјасни како се осећа“, наводи Станић.

По његовим речима, Дубровчани нису имали национално опредељење, истицали су свој словенски идентитет и били су своји, а крајем 19. и почетком 20. века су изјашњавали су се као Срби, јер је национална припадност дефинисана и на основу језика, а они су говорили српским језиком.

„Ми то поштујемо, а Хрвати хоће да их кроатизују на силу. Развој историјских догађаја је учинио да Дубровник буде у потпуности укључен у хрватски државни и културни простор. То је, такође, чињеница, садашњост је таква, али се прошлост не може мењати“, оцењује саговорник „Новости“.

Лист подсећа да то није прва непримерена изјава која долази из суседства.

Потпредседник Матице хрватске Марио Јареб је рекао да се „Срби отимају за дубровачку књижевност као један од највећих досега хрватске културе, јер у то доба Срби су имали само гусле, ракију и прасетину, немају ништа слично што би их сврстало међу друге европске народе“.

Подсећамо, коментаришући „српска својатања дубровачког културног наслеђа“ а поводом новог закона који ће заштитити име хрватског језика, тамошња књижевна историчарка, књижевница и чланица Председништва Матице хрватске Славица Стојан рекла je да је дуго размишљала о томе да ли би уопште више требало да реагује, али и упоредила Србе с бубама.

Она је поручила да се „с бубама треба борити или напустити кућу, односно стрпљиво и трајно их искорењивати, јер после низа година успешне борбе и надјачавања њихове (српске) преправљивачке стратегије, оне нестану“. Тако треба поступати с предаторима који вребају с границе, прецизирала је.

„Они (Срби) су врста агресивно-инвазивне чељади који једноставно не одустају. Баш као и ове горе бубе, које се увуку у кућу. Баш зато морамо деловати“, поручила је хрватска историчарка.