Иза грмогласних претњи санкцијама које су канонадично долазиле из САД а на рачун Републике Српске остао је само ехо за који се, у нади да није све изгубљено, још чврсто држе само бошњачки медији.
Нова реланост коју је са собом донео Габријел Ескобар у до јуче „за рат спремно“ Сарајево, немилосрдно их демантује. Нити РС заговара рат, нити ће рата бити, а последично, ни санкција којим су САД до само пре неки дан витлале као Дамакловим мачем над Бањалуком.
Да ли су се промениле околности, а са њима и политика САД према Балкану, те како после америчког сагињања главе изгледа распоред шаховских фигура на балканаској табли, разговарамо са политикологом Алексанром Павићем.
Америка суочена са новом реалношћу
У покушају прилагођавања новим околностима, оцењује Павић, постоји потенцијал за преокрет у спољнополитичком деловању САД на Балкану, као последица чврсте позиције Русије и Кине у светској арени.
„Русија и Кина не одступају од својих чврстих и принципијелних ставова везаних за многе ствари. Најважније је питање високог представника, да он не може да буде именован мимо Савета Безбедности УН, да је Дејтонски споразум једина релевантна ствар у БиХ и да РС не може да буде оптужена или изолована зато што га поштује. Наравно, ту је и Резолуција 1244. Уз то, врло добро држање власти у РС предвођено Милорадом Додиком који није попустио под претњама и пристисцима резултирало је да се иза претњи санкцијама стави тачка“.
Санкције које је заменик помоћника државног секретара САД Габријел Ескобар помињао, после разговара са Додиком их не помиње више, а у међувремену, подсећа Павић десио се и Извештај о БиХ у Савету безбедности.
„Било је очигледно да мимо Русије и Кине, Кристијан Шмит не може да говори пред СБ нити његов извештај може бити усвојен. То је нова реалност са којом се Америка суочава. Мултиполаризам је продро и на наше просторе и више не може да се врати у време једнополарног света где је Америка диктирирала услове. Бар за сад, они који не могу више ништа да намећу, једноставно су променили тактику“.
Ердоган у једначини
У овој једначини значајно место, указује Павић, припада и Ердогану. Турска, каже, више није спремна да се прикључи америчкој политици посебно јер трпи све јаче притиске од САД. Такође, Турска исто тако има односе и са Русијом и Кином које жели и даље да гради, док Београд и Анкара, оцењује, имају боље односе него Сарајево и Анкара, на жалост, додаје, сарајевске политичке чаршије.
„Резултат је нова реалност коју су Ескобар и његови шефови у Стејт Департменту били довољно паметни да схвате. То не значи да они неће пробати нешто ново, али оно што су смерали да раде пре само месец дана, видели су да не може да прође и да морају да се помире са новим светом који је запљуснуло и наше просторе. Друго, Курти није добио визу. Значи у америчкој дубокој држави показују незадовољство и са Куртијем, што је такође новина“.
Павић подсећа и на подршку хрватског председника РС, као још једном инструменту који су САД испутиле из руку.
Америка ће, ипак, нешто покушати
У околностима када је немогуће замислити неку масовну НАТО интервенцију у БиХ, САД могу, сматра, да пробају како би прошао неки политички дипломатски блеф, па ако ни то не прође, да окрену нови лист.
То се управо и дешава, указује Павић, упозоравајући да ипак нема простора за опуштање.
„Видећемо како ће реаговати када РС крене у враћање надлежности кроз Скупштину. Сигурно да неће бити позитивних реакција и да ће пробати нешто ново, рачунајући на неке политичке снаге. Треба рачунати и на то да ће Вашингтон пробати да консолидују редове политичара у Приштини“.
Правећи пресек најновијих дешавања која су постала мера америчке моћи и њених планова на Балкану, Павић, каже: „Рунда је добијена, али битка и ћерање још увек трају. Неће они тако лако пристати да Русија и Кина постану овде трајни фактори“.
