НОВИ ПОТЕЗ АМЕРИКЕ: Враћају се на Балкан да поплаше лидере и замрзну стање које су наметнули

Нова америчка уредба која се односи на Западни Балкан представља покушај застрашивања политичара и замрзавања стања које је Америка наметнула на Балкану у време када је била најмоћнија, оцењују саговорници Спутњика.

Председник САД Џозеф Бајден потписао је уредбу којом се проширује иницијална уредба донета 2001. године, као и критеријуми за увођење америчких санкција, како би се „решили изазови као што су корупција и други потези којима се опструирају кључне институције и међународни споразуми“.

Покушај застрашивања политичара

Овом уредбом наложено је санкционисање сваке особе за коју Министарство финансија, у консултацији са Стејт департментом, утврди да је „одговорна или да је саучесник, директно или индиректно ангажована у акцијама или политици које прете миру, безбедности, стабилности или територијалном интегритету било ког подручја или државе на Западном Балкану и подривају демократске процесе и институције у региону“, објављено је на сајту Беле куће.

Казненим мерама биле би обухваћене и особе које су одговорне за „озбиљно кршење људских права и које су умешане у корупцију у региону, укључујући проневеру јавних средстава, отуђење приватне имовине за личну корист или у политичке сврхе и мито“.

Како за Спутњик оцењује историчар и спољнополитички аналитичар Драгомир Анђелковић, циљ овде уредбе је да Америка проба да замрзне стање које је наметнула на Балкану у време када је била најмоћнија.

„Она зна да њена моћ пада и да су Русија и Кина све снажније, односно да се полако реафирмише код многих држава осећање слободе и да више неће да прихвате америчку самовољу. Зато сада покушавају да тај процес слабљења њихове доминације закоче тако што прете санкцијама не само државама, већ и политичарима. Ту се препознаје могућност да се, као што прогањају оне „неподобне” политичаре од Белорусије до Латинске Америке, исте мере примене и на Западном Балкану према појединицима у политичком и друштвеном животу земаља које нису до краја покорене. Дакле, ово је покушај застрашивања“, уверен је Анђелковић.

Порука – Америка се вратила!

Колумниста „Недељника“ Љиљана Смајловић америчку уредбу види као потез којим се жели послати гласна порука – „Америка се вратила!“.

„Али, то не значи нужно да се она вратила на начин на који је била присутна пре 20 или 30 година. Она више нема ни ону енергију ни онај интерес за Балкан какав је имала, али би Бајден и његов Стејт департмент волели да ми мислимо да су се они вратили и да од њих сада све зависи. Мислим да су то оне мере за које Американци кажу „воће које је ниско“, налази се на ниским гранама и веома га је лако убрати. Ово су, наиме, врло генерално формулисани захтеви, у смислу да ако они процене да оно што, на пример, Љиља Смајловић ради није у интересу демократизације Србије, шта год то било, они могу да је заплаше и да јој поруче да припази, да јој не би замрзли имовину и да се не би нашла на црној листи САД. Али, ако ја нити желим да путујем у САД, нити имам икакве рачуне или некретнине у Америци, ја онда не морам претерано да се плашим нити ове уредбе, нити америчких мера“, каже наша саговорница.

Она зато и сматра да овај потез није неки битан повратак Америке, нити она има разлога да се овде враћа на начин на који је овде била пре 30 година када је свет био униполарно место и када су они овде могли шта год су хтели.

„Мислим да Америка за то није ни заинтересована, али би волела да политичари и државници у региону знају да могу бити притиснути на ефикасан начин, уколико су људи којима је важно да буду перципирани као важни саговорници Америке и уопште људи који желе да остану у добрим односима са Вашингтоном због неких будућих каријера и политичких планова“, примећује Љиљана Смајловић.

Помињање Резолуције 1244 – амерички цинизам

На питање, како гледа на то што се у овој уредби наглашава да подручје Западног Балкана мора поштовати закључке Виског представника и да ли то значи да ће бити санкционисани они који то не чине, Љиља Смајловић понавља да би они волели да ми мислимо да то то значи и да они међу нама који чине ствари које се Американцима не свиђају помисле да је то опасно радити.

„Али, ја не видим зашто би се, на пример, неко попут Додика овога уплашио када је он свакако на црној листи и не може да путује и када Американци свакако не воле то што он ради. То што се помиње и Дејтон је нормално јер се он увек помињао, а то што се помиње Резолуција 1244 је стварно помало цинично, јер сматрам да су Американци ти који се нису у свему придржавали те резолуције, а свакако не у оним стварима које се њима нису свиђале. Дакле, мислим да је ово порука у смислу: „Ми ћемо да тумачимо ваше понашање како ми хоћемо и нећемо се устезати да вас притснемо, а сада знате и шта можемо да вам учинимо“. Али, то што могу да учине је ипак прилично ограничено, поготово ако нема подршку Европске уније“, указује Смајловић.

Европска унија, додаје наша саговорница, врло нерадо и у изнимним околностима пристаје на овакву врсту санкционисања појединаца.

„Ово је омиљена америчка политика и ово је оно што је Бајден, у ствари, персонификовао – вршићемо притисак на појединачне људе, ако треба и преко чланова њихових породица, и плашићемо их тиме да не би урадили нешто што се нама не свиђа“, каже Љиљана Смајловић.

Насилничко понашање

Слично размишља и Драгомир Анђелковић који каже да позивање на поштовање Резолуције 1244 у овом документу делује смешно, јер би онда Американци требало сами себи да уведу санкције.

„Они су први који крше ту резолуцију признавањем лажне косовске државе. Али наравно, код њих такве ствари нису проблем и код њих постоји огроман раскорак између речи и дела, односно двојни стандарди, тако да ће слободним тумачењем испасти да је оно што они раде реафирмација Резолуције 1244, макар је и газили, а да они који се на њу позивају у изворном облику, као и на Дејтонски споразум, тиме крше међународно право. Много ту има празних речи које ће они користити по потреби и то је напросто један насилнички модел понашања. Насилник све што усвоји користи само да би даље вршио насиље и да би себе правдао”, закључује Анђелковић.

Новом уредбом су обухваћени су и Преспански споразум из 2018. године и Охридски оквирни споразум, као и Међународни механизам за кривичне судове. Бајден је оценио да је ситуација на територији бивше Југославије током протекле две деценије сложена и укључује подривање послератних споразума, као и широко распрострањену корупцију у многим институцијама на овом подручју, те да „овакав поредак представља претњу националној безбедности и спољној политици региона”.