Како Борба незаванично сазнаје на Филозофском факултету у Никшићу у току процедура је спашавања историчара из редова ДПС-а др Драгутина Паповића од стране деканке др Татјане Нововић путем расписивања дуплог конкурса.
Његов спас, како сазнаје наша редакција, спроводи се расписивањем дуплог конкурса на истом. У овом поступку велику улогу има деканка факултета др Татјана Нововић.
Оно шта се крије иза читаве приче јесте чињеница да је завршен конкурс за избор у звање за област Историја старог вијека и Историја средњег вијека (Свјетска и историја Црне Горе). На сједници Научно-наставног вијећа Филозофског факултета одржаној у понеђљак 24.марта, усвојен је и састав комисије за оцјењивање научне подобности кандидата за наведене историјске области.
На конкурс су се јавила два кандидата: доцент др Драгутин Паповић, и сарадник у настави др Васиљ Јововић.
Састав комисије је потенцијално формулисан тако, да се Паповићу који нема референце за наведене области да предност. Комисију чине: проф.др Невен Будак са Филозофског факултета у Загребу, др Олга Пелцер-Вујачић, виша научна сарадница Историјског института Црне Горе у Подгорици, и проф.др Борис Стојковски са Филозофског факултета у Новом Саду. С тим у вези, како тврди наш избор, постоји опција да су у комисији именовани људи који ће писати повољнији извјештај за господина Паповића, у односу на Јововића. Редакција портала наравно, ни једног тренутка не жели да прејудицира исход конкурса, али указује на могуће правно-научне поступке.
Доцент др Паповић је пажњу научне и универзитетске јавности изазвао прије пет година, када је у звање доцента изабран на Филозофском факултету у Никшићу за области Општа историја Старог вијека (Стари исток), Општа историја старог вијека (Грчка и Рим), Историја Црне Горе до XИИ вијека, Историја Црне Горе од краја XИИ до XВ вијека. Паповић је магистрирао и докторирао на савременој историји Југославије од 1918. до 1989.године. Тако је Паповић који је завршио магистарске студије и докторат из области бјелаша и зеленаша, четника и партизана, ИБ-еа и сл., дошао у прилику да предаје о египатским фараонима, Гају Јулију Цезару, Александру Македонском, Јовану Владимиру, и Војислављевићима. На ову аномалију указао је и дневни лист Вијести у текстовима „Политика као препорука за академско звање“ од 27.05.2020.године, и „Паповић изабран за доцента на Филозофском факултету у Никшићу“ од 04.06.2020.године. С тим у вези, постоји сумња да се у избору др Паповића за доцента није испоштовао чл.4 Услова и критеријума за избор у академска звања од 2019.године, који је још увијек важећи.
У тачки првој овог члана стоји, да у академско звање може бити изабрано лице које „има докторат наука за који се бира, односно високо образовање за умјетничке и њима одговарајуће предмете“…..
Други кандидат на конкурсу је др Васиљ Јововић, који је магистрирао и докторирао из области Средњег вијека. Јововић је као препознат као припадник српске националне заједнице али је у претходних петнаестак година за вријеме ДПС-овог режима био фактички стигматизован на Универзитету Црне Горе. 2017. године истекао му је уговор за сарадника у настави, а након снажне кампање, уговор му није обновљен у том периоду. Године 2021. враћен је у радни однос у звању сарадника у настави.
Према сазнањима портала Борба деканка Татјана Нововић је недавно у присуству два продекана покушала да наговори др Јововића да одустане од учешћа у конкурсу, како би Паповић био једини кандидат и прошао на конкурсу, нудећи расписивање другог конкурса. Када на то Јововић није пристао, деканка Нововић се одлучила да распише нови конкурс, са тенденцијом да се Јововић јави на њега, да би се тако спасио Паповић, који, по нашим сазнањима, нема референце за наведене предмете, сходно још увијек важећем чл.4.
Одлука о расписивању новог конкурса донијета је такође на сједници Научно наставног вијећа Филозофског факултета од понеђељка 24.марта, и то за предмете: Културно насљеђе Црне Горе И, Историјски практикум ИИИ, и Историја црногорске културе И.И Свакако да овим констатацијама портал Борба ни у једном тренутку не намјерава да утиче на исход оба конкурса, али указује на стари и итекако добро познат шаблон функционисања из деценија владавине бившег режима уназад на ђеловима УЦГ.
Деканка Нововић је према подацима на сајту УЦГ докторирала 2008.године. Она је докторирала у 43 години живота, а да је на УЦГ у звање доцента изабрана 2009.године, док је био декан проф.др Благоје Церовић, и док је ДПС са сателитима суверено владао УЦГ.Током 90-их година сад већ прошлог XX вијека, радила је у Заводу за школство и била просвјетни инспектор.Није претенциозно констатовати од редакције Борбе, да у оба случаја на та мјеста није могла бити примљена без проходности код ДПС-а.