Пенава је истакао да недостатак потребних услова није његово мишљење, већ чињеница, због које га нико не оспорава, као и да није у реду да се од Хрвата у Вуковару тражи да забораве страдање и наставе даље.

Ћирилица – жртва хрватских политичких сукоба

Социолог и некадашњи директор Савета за људска и мањинска права у Србији Петар Лађевић рекао је за Спутњик да је Пенавино понашање иначе, у најмању руку, скандалозно и да представља једно од најгорих облика кршења закона Републике Хрватске.

„Овде се, дословно, ради о самовољи господина Пенаве, а све је то у супротности с одлукама Уставног суда и других органа Републике Хрватске. Ово није питање Пенавиног понашања, ово је тест за хрватску Владу – да ли ће она поштовати законе које је донела и омогућити ћирилици, тј. грађанима српске националности да се служе својим писмом у складу са законом“, напоменуо је Лађевић.

Лађевић је предочио да се у Србији, у оквиру културне аутономије, коју гарантују Устав Србије, Закон о националним мањинама и Закон о националним саветима националних мањина Србије, обезбеђује несметана употреба језика и писма, што се види по двојезичним таблама и несметаном одржавању наставе.

„Очекујем да ће хрватска Влада интервенисати и да ће то тако бити поништено, јер је сасвим сигурно противуставно и противзаконито“, изричит је Лађевић, који сматра и да је то Пенавин покушај освете хрватском премијеру Андреју Пленковићу за губитак на страначким и републичким изборима.

„Трагикомична националистичка измишљотина“

Жарко Пуховски, хрватски професор, политички аналитичар, филозоф и интелектуалац указује на то да Градско веће нема ништа против ћирилице, али да не желе да се она види на улицама.

„Њима је Уставни суд оставио могућност да процене јесу ли сазрели услови. Они су опет ове године, као и сваке изнова, закључили да нису, јер ћирилицу повезују са нападом, војском, ЈНА. То је њихово оправдање које изазива додатне напетости и лошу атмосферу у Вуковару. Политички аргумент гласи – докле год је већина Градског већа против ћириличних натписа на зградама, дотле се они не могу увести никако другачије него с масивном полицијском интервенцијом, а то у овом тренутку никоме не пада на памет. Према томе, то ће бити одложено за нека боља времена“, оцењује Пуховски.

Он предочава да се сви на хрватској националистичкој страни надају да ће попис показати смањењен број српског становништва у Вуковару у односу на претходни, како више не би имали обавезу да поставе ћириличне натписе, чиме би њихов проблем био решен.

„Заиста је трагикомично то што је већина докумената ЈНА из тог времена на латиници. ЈНА нема никакве везе с ћирилицом. Сви који су тада ишли у војску то знају. То је напросто једна националистичка измишљотина, али кад се тако јако крене, тешко се зауставља. То је кренуло ’нота бене‘ и то треба у Србији запамтити као негативно искуство из Хрватске. Код нас се тај проблем појавио након уласка у ЕУ. Тада су се односи према српској мањини знатно погоршали, јер су националисти схватили да више не постоји ’велики брат‘ који их контролише“, истиче Пуховски.

Лађевић је нагласио да Србија језике националних мањина третира у складу са својим законодавством и да се језиици и писма свих мањина у нашој земљи примењују несметано.