НОВА „ШАРГАРЕПА“: Србија и Црна Гора у ЕУ до 2025?
Фото: intermagazin.rs
Европска унија се спрема да 2025. годину представи као годину новог таласа проширења, али би размирице на Балкану могле да одложе овај процес, наводи се у Нацрту стратегије за Западни Балкан, коју преноси ЕУобсервер.
„Уз јаку политичку вољу, спровођење реформи и одржива решења за размирице са суседима, Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025. године“, наводи се у тексту Нацрта.
У Европској комисији за Тањуг кажу да је нацрт Стратегије и даље у радној „интерноиј верзији“, која се још усаглашава и може бити измењена све до тренутка објаве.
Према дипломатским изворима Тањуга у Бриселу, разговор између Европске комисије и држава чланица највише се води управо у вези с временским ограничавањем новог таласа проширења, али и потписивања споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, а што је према ранијим најавама ЕК планирала за 2025. односно 2019. годину.
У Комисији и Европском парламенту за Тањуг су потврдили да би комесар Хан требало да нову стрегију представи 6. и 7. фебруара, најпре пред посланицима ЕП у Стразбуру, а затим и у Бриселу.
У дипломатским изворима кажу да управо због континуираног рада може доћи и до померања датума саме презентације Стратегеије.
У нацрту тог документа, наиме, у који је ЕУобсервет имао увид, као датум представљања наводи се 14. фебруар.
„Партнери на западном Балкану имају историјску прилику. По први пут перспектива њиховог приступања има временски оквир“, наводи се даље у нацрту текста који преноси ЕУобсервер.
У радном документу Европске комисије у који је Тањуг имао увид Србија и Црне Гора су означене као лидери у процесу приступања ЕУ.
– ЕУ је посвећена одржању оваквог моментума као и отврању неколико нових поглавља са Србијом у 2018. години. На Србији је да одреди брзину преговора, на првом месту правећи стваран и садржајан напредак у области владавине права. Напредак у дијалогу са Косовом и рад у циљу свеобухватне нормализације односа, биће кључан за напердак Србије у процесу прступања ЕУ – изјавио је за Тањуг званичник Европске комисије.
Када су преостале земље региона у питању, у радном документу Комисија наводи да очекује кандидатски сатус за БиХ до краја 2019. године и „замах у преговорима о чланству“ Албаније и Македоније, уколико Тирана спроведе пет реформских приоритета, а Скопље реши проблем имена са Грчком. Косово би требало да дође у ситуацију да разматра формално подношење захтева за кандидатски статус.
Оно на шта би Европска комисија посебно требало да упозори регион кроз нову стрегију, а и што је изјавио сам председник Жан Клод Јункер подстакнут тренутним размирицама Хрватске и Словеније, јесте решавање билатералних спорова пре уласка у чланство
„ЕУ неће да увози билатреалне спорове, зато сви партнери на западном Бакану морају што пре да их реше“, наводи се у нацрту документа уз предлог да се гранична питања решавању међународном арбитражом, рецимо у Хагу, при чему би свако одлука морала да буде обавезујућа и коначна и у потпуности испоштована.
У документу би требало да се нагласи да ће „свеобухватна нормализација односа Србије и Косова у облику правно обавезујућег докумета“ бити кључна за ЕУ перспективу једне и друге стране, а у Бриселу истовремнео упозоравају да без обзира на евентуални споразум између Београда и Приштине, косовске аспирације за чланство у ЕУ имају велику препреку у виду пет земља чланица ЕУ које не признају независност.
Европски аналитичари у разговору за Тањуг упозоравају да би Стратегија за Западни Балкан могла да буде „мач са две оштрице“, с једне стране колико год би временски оквир дао подстицај и нови елан земљама Западног Балкна да крену у још јаче и брже реформске процесе, толико би нереални и прекратки рокови, који не би могли бити испраћени адекватним реформским процесима у региону, могли да буду контрапродуктивни, а резултат обескрабрујући.
