НОБИЛО: Случај породице Зец правосудно „завршена прича“

Загребачки адвокат Анто Нобило, који је био правни заступник преживјелих чланова породице Зец, изјавио је да је, нажалост, у правосудном смислу „та прича завршена“.

Супружници Марија и Михајло Зец и њихова дванаестогодишња кћерка Александра убијени су у Загребу 7. децембра 1991. године, а Гордану и Душана Зец је након мучког убиства родитеља и сестре отхранила бака.

„Они који су починили убиство касније су ослобођени. У међувремену, неколико их је умрло и то се више не може поновити“, рекао је Нобило, преноси „Спутњик“.

Он је истакао да су убице ухапшене неколико дана пошто су починиле злочин, а пуштене на слободу јер њихови адвокати нису били присутни када су давали исказе и за убиство никада више нису одговарали.

„Премда признања убица нису уважена, хрватски суд није прихватио ни исказе свједока који су видјели да је Синиша Римац убио Михајла Зеца. Суд такође није узео у обзир ни форензичку експертизу комбија, којом је доказано да су у њему вожене Марија и Александра Зец“, указао је Нобило.

Према његовим ријечима, у све се умијешао тадашњи врх хрватске политике.

„Тадашњи врховни тужилац Хрватске био је функционер ХДЗ-а Владимир Шекс. Према тврдњи тужиоца који је оперативно радио на том предмету, Шекс му је сугерисао да се не жали на ослобађајућу пресуду“, рекао је Нобило.

Према његовим ријечима, случај породице Зец баналан је примјер пљачке који се претворио у троструко свирепо убиство.

„Ово у својој основи није било политичко насиље, премда је имало контекст. Лудо вријеме, па су мислили да се према Србима може поступати на било који начин. Али циљ је био, прије свега, чист криминални“, објаснио је Нобило.

Бивши предсједник хрватског Хелсиншког одбора Жарко Пуховски истакао је да је страдање породице Зец утиснуто у колективно сјећање како у Србији, тако и Хрватској и постало је симбол једног страшног времена из најмање из три разлога.

„Прво, зато што је, за разлику од других ситуација, одмах било јасно ко је одговоран и ти који су одговорни нису кажњени. Друго, и оно што ми се чини најважније, зато што су људи који су учествовали у том убиству накнадно добили одликовања хрватске државе, трећи разлог због чега је злочин над породицом Зец постао парадигматичан јесте што је он требало да покаже, многима неусјпешно, најгору страну рата“, рекао је Пуховски.

Он је указао да је за Римца и његову групу, убиство Михајла, Марије и Александре Зец био тек почетак остављања крвавих трагова и да су убијали широм Хрватске, у Пакрачкој Пољани, Госпићу и свуда куда их је водио њихов командант Томислав Мерчеп.

„Римац и Суљић су за злочине у Пакрачкој Пољани и осуђени на затворске казне, али је бивши хрватски предсједник Стипе Месић Римцу помиловањем скратио казну, а Суљић је у затвору умро. Римац је пензионисан као пуковник хрватске војске и носилац је осам хрватских војних одликовања. Није познато како спава и да ли му на сан долази дванаестогодишња дјевојчица коју је његов ратни друг Муниб Суљић устријелио у потиљак“, рекао је Пуховски.

Он је истакао да ни Мерчепу ништа не фали и да је посљедњи пут пут када се појавио у јавности, на скупштини Хрватске странке права, носио црну до грла закопчану кошуљу и присутне поздравио уздигнутом шаком уз поклич „За дом спремни“.

Гордану и Душана Зец је након мучког убиства родитеља и сестре отхранила бака.

На иницијативу Анте Нобила, који их је заступао пред хрватским судом, добили су новчану одштету и незванично извињење.

 

Тагови: Анто Нобило, Загреб