НИКОЛИЋ ПРЕДЛАЖЕ: Брамерц да истражи и злочине над резервистима у Лори

ИСКРА на Фејсбуку

Црногорски резервисти (Фото: ИН4С)

Сержа Брамерца, челника Међународног резидуалног механизма за кривични суд при УН, примају ових дана црногорски челници, али нико од њих ни слово да зуцне о злочинима хрватских војјника над црногорским резервистима током ратова деведесетих година прошлога вијека. Зоран Пажин, министар правде, данас је захгијевао да се истраже сви злочини почињени у том рату у бившој Југославији, али ни он у сусрету са Брамерцом није поменуо злочине хрватске војске над црногорским резервистима и припадницима тадашње ЈНА. Тим поводом реаговао је Радан Николић, директор Удружења бораца ратова од 1990. године.

–Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе, на иницијативу породица војника Југословенске народне армије (ЈНА) и Војске Југославије (ВЈ) над којима су деведесетих година почињени ратни злочини у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метојији, очекује да ће потписани Меморандум о разумијевању између Међународног резидуалног механизма за кривични суд при УН и Врховног државног тужилаштва Црне Горе (ВДТ), коначно резултирати свеубухватним гоњењем починилаца ратних злочина. На принципима утврђивања пуне истине о ратним дешавањима 1991/1999. године и права и правде, Удружење је било i остаће искрен и активан партнер свим актерима истраживања и процесуирању почињених ратних злочина без обзира на било које својство њихових починилаца, сматра Радан Николић, директор Удружења.

Он додаје да у случајевима бројних ратних злочина, почињених деведесетих над црногорским држављанима – војницима ЈНА и ВЈ, црногорско тужилаштво до сада није имало никакве резултате, а Удружење нема повјерење у ВДТ Ивицу Станковића и специјалне тужиоце Миливоја Катнића и Лидију Вукчевић и не гаји илузију да
ће се, без активног праћења спровођења Меморандума од стране надлежног органа УН и потпуне деполитизације ВДТ овакво стање промијенити.

-Зато, изјаве Станковића да процесуирање ратних злочина нема алтернативе, те да су у фази извиђаја четири мистериозна предмета који се односе на догађаје из 1991. и 1992. године, Удружење доживљава као испразне фразе иза којих се сакрива нечињење. Удружење позива потписника Меморандума господина Сержа Брамерца да, у предмету ратног злочина над црногорским резервисима 1992. године у сплитском ратном логору “Лора” и Дувну, изврши увид у Информацију о Никшићко-шавничкој групи са пратећом документацијом коју је Удружење прије двије деценије доставило црногорском тужилаштву. Препоручујемо на увид и иницијативе Удружења за покретање истраге ратних злочина почињених 1992. године над војницима ЈНА у случајевима “Чепикуће, Осојник, Граб, Иваница” и “Црноглав”, достављене главном специјалном државном тужиоцу Катнићу по ступању на ту функцију, каже Николић.

Директор Удружења указује тужиоцу Браменцу на дискриминаторки споразум државних тужилаштава Хрватске и Црне Горе о гоњењу починилаца кривичних дјела ратног злочина из 2006. године којим је утврђено гоњење црногорских држављана – починилаца ратних злочина над хрватским држављанима, али не и обратно.

–Господину Брамерцу, који је био главни тужилац Хашког трибунала сигурно је добро позната спрега власти и тужилаштава на селекцији и заташкивању ратних злочина у већини држава насталих на подручју бивше СФРЈ, а нарочито у Хрватској, тзв. Косову , Федерацији БиХ и Црној Гори. На ту чињеницу, која је знатно и плод умијешаности међународне заједнице у ратне сукобе из деведсетих и селективног односа Хашког тибунала према починиоцима ратних злочина, Удружење годинама указује. У сваком случају, Удружење остаје посвећено својим страдалим саборцима и њиховим повријеђеним породицама без обзира што актуелна власт годинама то покушава да спријечи одбијањем да финансира пројекте Удружења међу којима су и они чији је циљ процесуирање ратних злочина, закључује Николић.

ИН4С

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.