НИЈЕ БИЛО СТРАШНО: Нови скандал на ХРТ-у због Јасеновца

Игор Вукић, кога портал „Индекс“ описује као познатог филоусташког ревизионисту, а који је иначе и адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ.

Један од главних фалсификата које Вукић пропагира јесте да је Јасеновац био радни логор, а не логор смрти, као и да бити заточеник у Јасеновцу и није било толико страшно, преноси хрватски портал „Индекс“.

У том тону је написана и Вукићева књига „Радни логор Јасеновац“, коју је аутор јуче промовисао на националној хрватској телевизији. У емисији је требало да гостује и историчар Хрвоје Класић, али је одбио да дође када је чуо да је Вукић други гост.

Водитељ је ноншалантно додао како се чуди што је Класић отказао јер му је обећано да ће тема бити „само истраживачко новинарство и архивска грађа“, пише „Индекс“. Вукић, иначе потписан као „новинар и истраживач“, 13 минута ширио је стандардну ревизионистичку пропаганду, истичући примере „хуманости“ усташа који су у поводом рођендана Анте Павелића пустили неке логораше из Јасеновца.

До краја свог наступа објаснио је и да је у усташкој војсци владала велика дисциплина, па је 11 јасеновачких стражара стрељано јер су ухваћени како поткрадају логораша и додао да је логорашима речено да ће за бег једнога бити „стрељано десет његових пријатеља“ из логора, чиме је инсинуирао да су логораши који су се одлучили на покушај бега из усташког логора заправо криви за усташко убијање, а не усташе који су их убијали и држали заробљене у логору.

Оспоравао је и број од 80 хиљада убијених у Јасеновцу те тврдио да је „једна од најгнуснијих лажи да је било деце у логору“, иако постоје и фотографије и бројна сведочења о држању и убијању деце у Јасеновцу. Вукић је потом почео да прича да је јуче разговарао с човеком који је као дечак био заточен у Јасеновцу, али је тамо „ишао у школу, учио занат аутомеханичара“, те да је „у логору постојала школа за дечаке од 11 до 14 година“.

Испричао је да је Јасеновац био „место интернације за противнике НДХ, који су учинили нешто против те државе“ и „место интернације једне групе Јевреја“, који су тако — према Вукићевој верзији — заправо били спасени од депортације у нацистичке логоре.

Лудилу ту није био крај, па је Вукић наставио да прича како су „заробљени партизани са собом у логор донели тифус“, па је један заробљени јеврејски лекар морао да се бори против настале епидемије. Према Вукићевој логици, болесни партизани су за јасеновачке логораше били већа претња од усташких кољача, па је додао како је од тифуса — којим су га заразили партизани — умро и логорски свештеник Звонимир Брекало.

Оспоравао број од 80 хиљада убијених у Јасеновцу

Вукић је тако пет минута без престанка говорио, а водитељка је додала да је „право задовољство слушати овај жар“ којим брани НДХ. Водитељима ништа од свега изреченог није било контрадикторно, па су Вукићу захвалили на гостовању и пожелели му срећу у даљем раду.