НИ РЕЧИ ДА СУ ЖРТВЕ СРБИ! Градско веће Сарајева усвојило нови предлог изгледа Спомен-обележја на Казанима

Градско веће Сарајева једногласно је усвојило Нацрт одлуке о подизању спомен-обележја Казани на Требевићу и упутило га у јавну расправу. Споменик се подиже у спомен убијеним грађанима српске националности, али на њему нигде неће писати да је реч о Србима, ни ко их је убио.

Нацрт је усвојен на иницијативу градоначелнице Сарајева Бењамине Карић, која је понудила идејно решење са две гранитне плоче.

– Град Сарајево ће преузети активности на подизању спомен-обележја, укључујући и финансирање постављања – рекла је Карић.

Према предлогу, на споменику би требало да пише: „Заувијек ћемо се, с тугом и поштовањем, сјећати наших убијених суграђана“, уз имена и презимена 17 убијених жртава, њихове датуме рођења и годину када су убијени.

Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић, за „Новости“, каже да нови предлог не предвиђа да се на споменику упише да је реч о Србима, нити ће бити верско обележје у виду крста, као ни ко их је убио.

– Не дао Бог никоме да му подижу такав споменик. Предлог градоначелнице Сарајева је неприхватљив и увредљив. Неприхватљиво је да текст буде исписан на латиници, да нема крста или било шта што би указало да се ради о Србима и томе ко их је убио. Нису случајно убијени, већ зато што су били Срби – рекао је Радановић, наводећи да је то „аутентична сарајевска прича“.

За злочине на Казанима и свирепо убијање Срба осуђено је 14 припадника 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ под командом Мушана Топаловића Цаце на казне од 10 месеци до 10 година затвора. Свима је суђено за „свирепа убиства“, док је једино Самир Бејтић оптужен за ратне злочине.

ОБЕЛЕЖЈЕ НА ВРАЦАМА
Ђорђе Радановић каже да власти Србије и Српске заједнички треба да подигну споменик на Врацама за свих 836 Срба убијених у граду Сарајеву:

– Тај споменик био био за све Србе, цивиле, који су били наивни и остали у својим кућама, верујући Муслиманима. Те људе су водили да им копају ровове, а онда су их убијали и бацали у јаме. Нису ту у питању само Казани, на Требевићу је убијено преко 200 људи. Више од 25 година се не зна где су им кости – истиче Радановић.