Ни „М“ од Македоније неће остати, упозорава опозициони посланик Собрања

фото: Tanjug / AP Photo/Boris Grdanoski

„Приоритет за опозицију у Северној Македонији  је да заустави самоубилачку политику актуелне власти која може довести до тога да не постоји ни „М“ од македонског народа и језика, а на крају и до тога да буде веома проблематично постојање Северне Македоније као унитарне државе“, упозорава посланик македонског Собрања Иван Стоилковић.

Као што је власт Мила Ђукановића у Црној Гори срушио спорни Закон о слободи вероисповести , владу Северне Македоније могао би да сруши став премијера Зорана Заева према питању македонског језика, народа и историје, упозорава председник Демократске партије Срба у Северној Македонији коментаришући узавреле страсти у земљи због тога што влада, како тврди опозиција, тајно преговара о испуњавању бугарских захтева који доводе у питање македонски језик и историју. Највећа опозициона странка ВМРО-ДПМНЕ организовала је протесте испред владе тражећи оставку Заева.

„Рад опозиције усмерен је у овом тренутку на то да се влада спречи да потпише било какав сраман анекс договора са Бугарском а да се са друге стране, ако може, формира нека експертске влада и одрже ванредни избори следеће године“, прецизира Стоилковић, најављујући да ће опозициони блок у Собрању до 15. децембра поднети захтев за гласање о поверењу влади.

Сличност догађаја у Црној Гори и Северној Македонији

Директор Института новије историје Србије Миле Бјелајац такође види сличност у актуелним догађајима у Северној Македонији и недавним у Црној Гори, где је неопрезан корак власти са доношењем Закона о слободи вероисповести изазвао спонтани револт и литије и био кап која је прелила чашу.

„Да ли је тако нешто могуће после неспретног корака владе Северне Македоније видећемо наредних дана. Можемо бити сведоци покрета који ће заиста довести садашњу власт до великих неприлика и можда до скорих избора“, каже Бјелајац за Спутњик.

У Црној Гори је, подсећа, почело са увођењем црногорског језика, преко прекрајања уџбеника и дизајнирања нове историјске свести која је као једини циљ имала да еманципује тај нови идентитет.

„Бојим се да је и за простор Северне Македоније то исти дизајн и ред корака“, примећује историчар.

На питање шта су тачно договарали представници владе Заева са представницима Бугарске, не би ли она дала зелено светло за отварање приступних преговора Скопља и Брисела, Иван Стоилковић прецизира да се то тиче притиска Бугарске који се своди на то да се призна бугарско порекло македонског народа.

Бјелајац скреће пажњу на на чињеницу да је велики број грађана Северне Македоније последњих година добио бугарске пасоше. „Не верујем да је та политика била беневолетна. Сутра на некој конференцији тај број ће служити неком да докаже да су они држављани Бугарске. Тај тип држављанства може да буде злоупотребљен“, верује историчар.

Према речима Стоилковића, спекулише се да је број људи с бугарским пасошима од 80 до 100 хиљада, а како каже, из тога и Србија треба да извуче неке поуке и да и сама олакша поступак добијања држављанства за припаднике српског народа у дијаспори.

„Операција лажне заставе“

Посланик Собрања сматра и да је у Северној Македонији на делу шира „операција лажне заставе“ унутар македонског политичког блока где су бивши комунисти одједном постали реализатори бугарске агенде, иако је раније ВМРО  оптуживана за афилијацију према Бугарима. Самоуверено понашање Бугарске објашњава тиме што да су и бугарска влада и председник добили недвосмислену подршку америчке администрације за све што су радили.

Иако истиче да нема страха од великобугарског експанзионизма, Стоилковић каже да је проблем што се у Северној Македонији већ дуже време води специјални рат и да су грађани доведени на ивицу издржљивости с обзиром да се већ неколико година живи у константној обојеној револуцији која је из дана у дан урушавала веру у државу.
Миле Бјелајац подсећа да су велике силе кроз историју обликовале историју Западног Балкана па чак и стварале нове нације.

„Чини ми се да у садашњем времену неко покушава да потпуно заврши причу са Балканом. Ти програми су живи, али исто тако има сила које желе да потврде своју нову моћ, неких које би да се врате у арену и неких које би желеле да их зауставе. Из штаба Џоа Бајдена помињу нове интеграције. То може бити само у функцији да само једна сила доминира Балканом јер је он капија истока. Мислим да и бугарски став произилази из нечега што је можда део тог ширег геополитичког плана, јер Бугарска је на важном месту“, констатује Миле Бјелајац.

rs.sputniknews.com, Тања Трикић
?>