Ни Бог ни батина! Хоће ли Шмит бити последњи

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Евентуално укидање канцеларије и функције високог представника или враћање на његове изворне функције и поштовање Дејтона би политички обезглавило Бошњаке али би им то била јединствена прилика да се врате себи и почну да самостално али и у договору са остала два народа одлучују о судбини БиХ, каже политиколог Анђелко Козомара.

Година 2026. могла би, уколико се геополитичке карте поклопе, да буде последња година у којој би високи представник био „бог и батина“ у БиХ. Немац Кристијан Шмит који је последњих пет године кројио судбину ове државе а да је за то није имао одобрење Савета безбедности УН ове године завршава мандат.

Све зависи од геополитичких договора

Да ли ће Шмит добити наследника умногоме зависи од става Америке, која ће или подржати Москву, која се већ изјаснила да је ера високих представника у БиХ превазиђена, или ће доћи неки нови Шмит.

Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара каже да се о укидању ове функције која и није дејтонска творевина расправља већ годинама, али да се ствари нису промениле.

„Лично не мислим да ће Америка по овом питању стати уз Москву али опет о томе ће пресудити геополитички моменти. Оно што је сигурно јесте да Европска унија, посебно Немачка, никако неће пристати да се ова функција укине. Додуше, може да се деси да Шмитов наследник буде враћен на „фабричка подешавања“ па да се бави оним што му и пише у опису радног места а не да се меша у унутрашња питања једне суверене државе. Али и то је на дугом штапу,“ оцењује наш саговорник.

С друге стране, остаје апсолутна непознаница да ли би БиХ уопште могла да функционише без високог представника. Козомара каже да се одговор на ово питање разликује зависно од тога где га поставите, то јест у ком ентитету.

„Федерација сматра да Босна и Херцеговина не може да остане без високог представника и за сваки неспоразум који имају, за сваку акцију коју би хтели да проведу они траже интервенцију високог представника. С друге стране, Република Српска је убеђена да би БиХ била ефикаснија, да би боље функционисала и да би доносила одлуке у интересу грађана пре свега, ако не би било високог представника и ако се он, овакав какав је сада, као што је Кристијан Шмит не би мешао у све животне поре, у све оно што није у његовој надлежност, већ да се држи слова Дејтонског споразума,“ сматра Козомара.

Наш саговорник каже да Федерација има са високим представницима у БиХ вазални однос и да је тако већ деценијама и да не знају како да самостално функционишу.

„Њима треба неко да их води, да им лупи шаком о сто и каже – треба тако и тако да се ради. Оно што се сматра као бонус за Сарајево је чињеница да до сада све што су пожелели од високих представника су и добили или да је све што би изашло из кухиње високог представника ишло у њихову корист,“ истиче Козомара.

Он ипак скреће пажњу на чињеницу да је и у Федерацији делимично подељен став у последњих годину дана о високом представнику и његовом битисању.

„Додуше не код Бошњака већ код Хрвата, јер хрватски део сматра да високи представник треба да оде, односно да ОХР буде укинут, да му је истекао мандат и да не треба више да постоји, већ да треба препустити кључне одлуке домаћим политичарима и да се они договарају око кључних питања за развој ове земље,“ подсећа саговорник Спутњика.

Бошњаци нису спремни

Ако би се десило да се стварно укине ОХР Козомара верује да би политичка сцена у БиХ у почетку била конфузна.

„Бошњачким политичарима би била потребна нека врста политичке аклиматизације, бар овој гарнитури која је сад на власти. Али мислим да би се и они брзо навикли и научили да функционишу без те неприродне залеђене коју су до сад имали, и да би почели да раде самостално и навикавају се на разговор и договор са представницима друга два народа. У почетку би вероватно било неспоразума, било би тензија, али би врло брзо и они навикли да одлуке у својој земљи доносе сами, а не да им их намећу странци,“ верује Козомара.

Он мисли да би кратко трајали неспоразуми и да би БиХ била много ефикаснија него што је сада.

„Највише би то било у делу саме политике, јер су годинама везани за западне силе, програме, Европску унију – све! Верујем да би пре свега у политици били самосталнији јер сада никакве политичке одлуке не могу да донесу сами. Све раде у договору са америчком и енглеском амбасадом и са ОХР-ом. Затим, у економији јер се, на пример, у Федерацију готово ништа не улаже“, каже наш саговорник.

Штавише, додаје Козомара, они су потпуно погубљени, немају уопште свој став о било чему, чак ни о томе што је национални интерес самих Бошњака.

„Важно је рећи да су готово сви високи представници имали такву политику која је била потпуно усмерена против Срба и Републике Српску. Уз њихову помоћ више од 80 надлежности је одузето из руку РС иако им по Дејтонском споразуму припадају а кулминација је са Шмитом који је директним ударом на доскорашњег председника РС Милорада Додика покушао да РС баци на колена,“ подсећа Козомара.

Они су господарили БиХ

Високи представник за Босну и Херцеговину је, како је то изворно дефинисано, међународни представник УН који надгледа и координира спровођење цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума. Коначни је тумач Анекса 10 (Споразума о цивилном спровођењу) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Високог представника именује Савет безбедности Организације уједињених нација својом резолуцијом, а по препоруци Савета за спровођење мира (PIC). До сада су се на месту виског представника за Босну и Херцеговину налазили: Карл Билт (1995—1997), Шведска; Карлос Вестендорп (1997—1999), Шпанија; Волфганг Петрич (1999—2002), Аустрија; Педи Ешдаун (2002—2006), Уједињено Краљевство; Кристијан Шварц-Шилинг (2006—2007), Немачка; Мирослав Лајчак (2007—2009), Словачка; Валентин Инцко (2009—2021), Аустрија.

Немачки политичар Кристијан Шмит се од 1. августа 2021. представља као високи представник иако није именован резолуцијом Савета безбедности УН у складу са чланом 1. Анекса 10 (Споразума о цивилном спровођењу) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.