Каракачанов је ово изрекао поводом честитки које је скопска влада упустила српској заједници у Македонији за српски празник Светог Саву и навео да би Скопље требало да слави национални празник Бугарске – 3. март, када је та земља, заједно са данашњом Македонијом, ослобођена од Османског царства. Каракачанов је однос Србије и Македоније назвао и  „стокхолмским синдромом“ па чак отишао и корак даље питајући се да реч о „београдско-московском синдрому“.

Бугарима крива Србија што постоји Македонија

Дугогодишњи бивши дипломата и Југославије и Македоније, који је као амбасадор службовао у више држава света од Пекинга до Малезије Ристо Никовски, нема разумно објашњење за овакве изјаве бугарског вицепремијера.

„Утицај Србије у Македонији данас није уопште значајан. Добро је што имамо добре односе између Београда и Скопља, али Софији смета све што није Бугарско,“ каже наш саговорник.

Софија већ дуже време сипа те неистине, додаје наш саговорник, а то се види и по отворени меморандумима које шаљу ЕУ и Вашингтону где тврде да су Македонци током Другог светског рата убили 20.000 Бугара, а 100.000 прогнали за шта нема ни једног доказа.

„Да се то десило било где, не би могло да остане без трагова! Дакле, мој утисак је да у Бугарској влада својеврсно „лудило“ које не може да се опише. Њима сметају сви који мисле другачије укључујући ту и Србију“, истиче Никовски.

Желе велику Бугарску

Они оваквим изјавама не вређају само Македонију, каже он, већ и Србију, означавајући је као „кривца“ за „претварање“ Бугара у Македонце.

Професор историје на Универзитету Гоце Делчев у Штипу Тодор Чепреганов, сматра да Бугарска тражи кривца за оно што није успела у историји.

„Бугарски сан о Санстефанској држави и дан данас је очито жив јер ово што данас ради Бугарска, у ствари је покушај да реализује тај сан. Оно што Софија не може да схвати је да је Македонија независна држава,  да постоји македонска нација, језик и култура. Бугарска сматра да су други криви за, да тако кажем, наводну де-бугаризацију Македонаца. Они сматрају да је Македонија Титова творевина као и да су Срби криви што Македонци постоје. Из тог разлога, као чланица ЕУ, на сваки могући начин настоји да свој историјски сан реализује. Имајући у виду да Србија води независну политику и да није чланица ЕУ, као и да је блиска са Русијом, Бугарска сада кривицу за све пребацује на Србију“, оцена је нашег саговорника.

Вређају и Србију

У Македонији, додаје професор Чепреганов, ни један историчар не види Србију као џелата Македоније, ни сада ни у прошлости. Зато и не знам шта је у ствари под тим бугарски вицепремијер мисли.

„Са историјског гледишта мислим да Бугарска на сваки начин жели да убеди Европу да  су Македонци били Бугари и да су за то криви као што сам реко и Срби и Тито“, објашњава наш саговорник.

Бугарска не може да се помири са тим што македонија има добре односе са Србијом и то је чињеница јер Србија признаје македонску нацију и то је разлог због кога је дшлоо до овакве непримерене реакције.

Иначе, Санстефанским споразумом из 1878.године створена је такозвана Велика Бугарска. По овом споразуму који је зауставио руско-турски рат, требало је да се простире од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од Охрида и Ниша на западу до Црног мора на истоку.

Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке, ревизија Санстефанског уговора извршена је на Берлинском конгресу у јуну исте године. Две велике силе Беч и Лондон, нису биле задовољне овим споразумом и биле су решене да минирају споразум, посебно његов кључ: велику Бугарску.

Берлински мир, Бугарски немир

Исход преговора на конгресу у Берлину је био Берлински мир (13. јула 1878. године). Он се састојао из признања Румуније, Србије и Црне Горе као суверених држава и Бугарске као аутономне кнежевине под отоманским суверенитетом (до 1908). Такође, према раније склопљеном руско-британском споразуму, закљученом 30. маја 1878. године, територија Бугарске је око три пута умањена од оне предвиђене Санстефански миром.