Режисер Дана Будисављевић, чији је филм „Дневник Диане Будисављевић“ освојио овогодишњу „Златну арену“ у Пули, очекује да ће сада бити веће занимање за личност ове Аустријанке која је у стравичним приликама усташког режима у НДХ спасила више од 10.000 козарачке дјеце и истиче да не губи наду да ће списак са њиховим именима бити нађен.
– Било би ми веома драго да буде пронађена та картотека, јер вјерујем да негдје постоји. Ми је нисмо нашли, али се надам да ће на крају, ипак, бити пронађена – рекла је Будисављевићева за „Вечерње новости“.
Она је нагласила да очекује да ће занимање за Диану Будисављевић сада бити веће, наводећи да се на почетку рада на филму о њој и њеним сарадницима готово ништа није знало.
– Уз дневник је била једна Дианина фотографија на насловници, а када бисте имена њених сарадника укуцали у „Гугл“ претрага би показала да нема ничега. То је била неоткривена прича и жеља нам је била да истражимо ко су ти непознати јунаци – нагласила је Будисављевићева.
Будисављевићева је нагласила да се упустила у причу о Диани Будисављевић, јер она иде мимо данашњих подјела на усташе и партизане и открива грађанску класу о којој се мало зна.
– Из „Дневника Диане Будисављевић“ видљиво је да је баш та грађанска класа дала огроман допринос да зло буде побијеђено, те допринос антифашизму и отпору према усташама. Након рата су, ипак, све те заслуге приписане комунистима и партизанима – рекла је Будисављевићева.