Ненад Кецмановић: Запад се Србима попео на врх главе

Западу се жури да пре окончања Специјалне војне операције у Украјини заокружи што већу интересну зону, а Срби се томе грчевито опиру, каже професор Ненад Кецмановић

Чињеница да напади на светог Саву и Српску православну цркву долазе не само од бошњачких политичара, историчара и локалних хоџа, него и са врха Исламске заједнице БиХ сведочи да се ради о синхронизованој и координисаној кампањи, која превазилази регионални карактер, каже у интервјуу за „Глас Српске“ политиколог Ненад Кецмановић

„Реис-ул-улема Хусеин Кавазовић је био дочекан као човек вере, али је убрзо посустао. На упозорење немачке тајне службе да је БиХ постала ‘сигурна кућа’ исламских терориста Бакир Изетбеговић их је прогласио ‘хипицима’, а Кавазовић ‘параџематлијама’. А онда су их као врућ кромпир један другом пребацивали у надлежност, да би их обојица оставили на миру све док се није заборавило. Нису положили тест панисламизма, али док служе Американцима немају проблема. Поготово данас када је на дневном реду Русија и када им добро дође све што кажу против ‘малих Срба’ „, рекао је професор Кецмановић.

Коментаришући све чешће и безобзирније покушаје појединих Бошњака да оцрне лик и дело светог Саве и настојања да СПЦ прогласе секташком организацијом, Кецмановић каже да је СПЦ свесрпска црква чији се утицај не зауставља на границама нових држава на тлу бивше Југославије.

„Бошњачки политичари протестују због ‘мешања’ Србије у Српској и БиХ, али не могу то да кажу и за патријарха СПЦ. Могу да питају откуд Александар Вучић у Бањалуци, али не могу да питају откуд патријарх Порфирије у бањалучкој Саборној цркви или на прослави рођендана Српске“, наводи овај политиколог.

Срби, иако нису верујући, како каже, доживљавају СПЦ као своју националну цркву и дубоко су јој одани. Литије које су срушиле власт у Црној Гори изазвале су панику и ван граница ове земље, јер су показале да је СПЦ на свој начин јача од Мила Ђукановића, од антисрпског црногорства, чланства у НАТО-у.

„Сетите се панике, жалости и гнева у Сарајеву након пада Ђукановићеве владе, као да се догађа на Башчаршији, не у Подгорици“, каже професор Кецмановић.

Оцењује да није пука случајност што се након напада на Србе суочавамо са сличним нападима на српску децу на КиМ.

„И једни и други, само на локалу, асистирају дипломатским притисцима колективног запада на Србију и Српску. Желе да створе атмосферу погрома на Србе, што би требало да изазове страх код српског народа на обе стране Дрине те Вучића и Додика натерају на попуштање. Да признају сецесију Косова, да прихвате ревизију Дејтонског споразума, да уведу санкције Русији“, тврди Кецмановић.

Он додаје да колективни Запад жури да пре окончања Специјалне војне операције у Украјини заокружи што већу интересну зону, а Срби се, иако у окружењу чланица НАТО-а, томе грчевито опиру.

Не ради се, како додаје, о нашој русофилији, словенству, православљу, традицији, него о томе што су нам се они својом неоколонијалном политиком попели на врх главе.

Срећом не само нама него великој већини света у Латинској Америци, Африци, Азији. До јуче лојални вазали подижу главе чим су осетили пад америчке моћи.

„Показаће се да и Бошњацима срце куца у Стамболу, Багдаду, Џеди, а не у Лондону“, додаје он.

Кецмановић каже да се Међурелигијско веће уклопило у шему политичких односа у БиХ и да се одсуство осуде и ћутање поводом немилих догађаја своди на одобравање.

Све чешћи атаци на српску културну баштину и покушај присвајања Чајничког и Мирослављевог јеванђеља су део исте приче, сматра Кецмановић.

„И Шиптари својатају сву српску средњовековну културну баштину на КиМ, јер се налази на територији замишљене државе Косово. Као да су Пећка патријаршија, цркве и манастири по Србији грађени на шиптарској земљи и припадају њиховој култури. Или, као да Мирослављево и Чајничко јеванђеље припадају недељивој баштини сва три народа у БиХ, као да је трећина преписивана у манастиру, трећина у самостану, трећина у дервишкој текији“, подсећа професор.

Додаје да је наручилац Мирослављевог јеванђеља био Немањин брат и хумски кнез Мирослав, ожењен сестром Кулина бана, док у Босни још није било муслимана, а јеванђеље је осликао дијак Григорије, а не Хусо или Хасо.

„Е сад не треба да се изненадимо ако бошњачка наука утврди да је Мирослав Хумску кнежевину добио у мираз од Кулина бана женидбом за његову сестру. А пошто је Хум делом био у Херцеговини онда је јеванђеље њихово насљеђе из времена када се још нису потурчили“, каже Кецмановић.

Професор додаје да су правила да културно благо припада држави на чијој територији се затекне измислили француски и британски колонизатори да би у париским и лондонским музејима легализовали покрадене споменике египатске и грчке античке културе.

Он сматра да је то начин да се народима у колонијама одузме свест о властитој прошлости и понос који инспирише да се врати заборављена величина и слава. Али, у нашем случају то представља атак на духовни идентитет српског народа, најкомплекснији је израз меке моћи и део је хибридног рата.

 „Замислите да на индивидуалном плану човеку лоботомијом одузмете памћење. Након тога му можете рећи да је било ко и било шта, од имена и презимена па надаље. Исто је и на колективном нивоу. Када нам кажу, ‘Заборавите прошлост и окрените се будућности’, то је то“, тврди Кецмановић.

Професор Кецмановић закључује да је лоше то што поједини верски службеници и политичари манипулишу младим људима, али да то има бумеранг ефекат.

„Они хоће јединствену Босну, а на тај начин све више узајамно удаљавају народе, ентитете и кантоне“.