Немоћ Запада на Балкану: Кад немаш више никакву идеју – пошаљи специјалног изасланика

Још је Винстон Черчил говорио, „када не можеш или не желиш да решиш проблем, онда формирај радну групу”. На сличан начин би се могли посматрати и сви специјални изасланици на Балкану које су послале западне земље. То говори колико владе тих земаља немају идеју шта да раде у БиХ, Србији и на Косову.

Они тако, према оцени новинара и публицист Синише Љепојевића, купују политичко време у нади да ће неком врстом силеџијске дипломатије нешто постићи. Америчка политичка пракса познаје специјалне изасланике, али је сер Стјуарт Пич први специјални изасланик којег је именовала Влада у Лондону.

„Велика Британија има другачији политички систем – постоје институције, дипломатска мрежа и у Министарству спољних послова именовање тог човека доживљено је, на неки начин, као увреда. То значи да је дипломатска мрежа Велике Британије у бившој Југославији поражена и понижена, јер они нису испунили циљеве. Дошао је човек који није из политичких структура, већ је пензионисани високи официр ваздухопловних снага те никоме није јасно шта ће он да ради“, каже наш саговорник.

Запад шаље и пензионисане специјалце на Балкан

Званично, Пич би требало да се бави смиривањем ситуације и тражењу политичког решења али остаје нејасно, пита се Љепојевић, како један ваздухопловни официр који је био у НАТО може да даје идеје за политичка решења.

Додуше, ако постоји олакшица, он је годинама био директор Војно обавештајне службе, што значи да је имао увид и у стварне информације, а не у само оне које су пласиране у дневно-политичке сврхе. Наш саговорник је уверен да се именовање Пича десило искључиво због притиска Америке да се Британија прикључи тој камарили специјалних изасланика, јер иако су САД велика земља, имају потребу да се крију иза других.

„Са друге стране, Британија је и послала обавештајца, јер је заинтересована да види шта раде други, али не Русија и Кина, већ Немачка. Иако се форсира сукоб Запада и Русије и Кине, стално се заборавља да је Запад у огромним променама и свађама“, рекао је он.

Циљ за Балкан непромењен – чланство у НАТО

Бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић каже да су емисари на Балкану наметнути у склопу западне стратегијске офанзиве. Они очекују развој сложености односа између Запада и Русије и Кине, што је њихова прва и апсолутна брига, јер ту треба да се одлучи о даљим корацима због изненађујуће брзе промене снага.
„Запад не жели да срце Балкана остане недовољно покривено и санирано подручје са њихове стране. Њихов циљ је да се свих ових пет државица укључе у евроатлантске организације, пре свега у НАТО, а ту наилазе на потешкоће које није могуће отклонити тако брзо. Код њих се упалио аларм да што пре треба да произведу чвршће гарнитуре које ће бити наклоњеније Западу“, сматра он.

Јовановић оцењује да унутрашње снаге не могу да реше горуће питање у Босни и Херцеговини те стога западни политичари процењују да је боље да они решавају ту ситуацију него Сергеј Лавров и Виктор Орбан, који су недавно посетили ту земљу.

„Они треба да санирају БиХ, неуралгичну тачку на Балкану која се распламсала, а кривци су управо они који су разградили Дејтонски споразум. Ти исти желе Србе да деградирају морално, политички и функционално. Морално је доношење Инцковог закона који је пуцањ у људска права, а када би се сетили Првог амандмана у Америци, то не би урадили“, рекао је бивши шеф дипломатије СРЈ.

Уколико Западне силе успеју да смире БиХ и окрену је у правцу функционалне прихватљивости за НАТО и ЕУ, Јовановић сматра да им преостају Србија и Косово.

Мучење ће бити настављено, а хаос пролонгиран

Љепојевић каже да на целом Западу влада уверење да је 1990-их година са Русијом постигнут прећутни договор да је Балкан Западна интересна сфера. Тамо је тренутно на власти неталентована генерација политичара чије се деловање граничи са политичким силеџијством те због тога и мисле да је ово поднебље њихово приватно власништво.
„Највећи проблем је ако локалне власти верују у оно што Запад прича, а то се пре свега односи на српски корпус. Ипак, сматрам да Запад неће моћи ништа битније да уради али ће мучење бити настављено, а хаос пролонгиран“, уверен је Љепојевић.

Владислав Јовановић подсећа да само треба да се сетимо чињенице да су Американци потписали 500 уговора са Индијанцима и да ни један нису испоштовали. То само говори, додаје он, да су они као почетници живота у једној земљи схватили да је право – право јачега, због чега и дан данас делују тако где год могу.