Припадници јединице Ел Муџахедин током рата у БиХ починили су 192 ритуална одсијецања главе заробљеним српским војницима и цивилима, а процјењује се да је и 50 Хрвата страдало на исти начин.
За ове монструозне злочине нико није одговарао, иако су починиоци у великом броју случајева познати. Такав је случај и са Хасаном Алићем, који је 1993. године у логору Орашац код Травника одсјекао главу Драгољубу Поповићу. Суђење је више пута одлагано због Алићевог психичког стања, односно наводне неспособности да прати суђење.
Драгољуба Поповића су, са још четворицом хрватских цивила, отели припадници јединице Ел Муџахедин из њихових домова у Травнику, с намјером да их, наводоно, размијене за заробљене муџахедине. Међутим, умјесто размјене, у кампу Орашац, наочиглед преосталих заробљених прво је убијен, а зитим му је одсјечена глава.
Иако је познато да је тај злочин починио Хасан Алић, суђење није ни близу краја. Експерт за борбу против тероризма, Џевад Галијешавић, искључиву одговорност види у Суду и Тужилаштву БиХ, који желе да прикрију трагове који, каже, воде диреткно до Алије Изетбеговића.
– Управо зато и суђење Сакибу Махмуљину, суђење Хасану Алићу, као и ранији покушај да се суди Шемсудину Мехмедовићу, наилазе на опструкције Суда и Тужилаштва БиХ. Суд и Тужилаштво БиХ су уствари сарадници и они су највећи проблем овог друштва у третирању проблема ритуалних одсијецања глава – сматра Галијашевић.
Суђење Хасану Алићу више пута је одгађано јер, наводно, није био способан да прати суђење. А увјерење о Алићевом психичком стању издаје Клинички центар Универзитета у Сарајеву, на чијем је врху Себија Изетбеговић.
– Траг ових злочина води до Алије Изетбеговића, прикрива их Бакир Изетбеговић, у томе му помаже институција на чијем је челу Себија Изетбеговић, Бакирова жена. Јасно је да смо у зачараном кругу и да они који су инспирисали злочине и наређивали их, чак и данас, када су мртви, имају моћ да, преко својих насљедника, спречавају санкционасање тих злочина – истиче Галијашевић.
Доказа за везе Алије Изетбеговића са муџахединима јесте напретек, а да је он једини који их је могао контролисати говори и чињеница да су многи официри такозване Армије БиХ тврдили да немају контролу над муџахединима који су чинили ове злочине.
И за овај конкретан случај, пред судом у Хагу командне одговорности ослобођен је Енвер Хаџихасановић, командант 3. корпуса такозване Армије БиХ, а у пресуди је, између осталог наведено, да су много већи утицај на муџахедине имали поједини муслимански свешетеници, него официри. И док се одговорност за злочине годинама утвруђује, или покушава сакрити, породице убијених све мање вјерују да ће правда бити достижна.
Тагови: БиХ, Ел Муџахедин, Срби