Наставак ексхумације у јами Радача код Мостара, гдје се претпоставља да се налази велики број жртава српске националности, под знаком је неизвјесности. Разлог-недостатак новца.
Бар тако кажу у бх. Тужилаштву које је од Министарства финансија БиХ затражило додатних два милиона марака за трошкове ексхумација.
Новца у буџету нема, а Срби се оправдано се питају да ли је недостатак новаца заиста разлог за обустављање ексхумација.
Од затражених два милиона марака, за јаму Радачу-Мостар, бх. Тужилаштво тражи 405 хиљада, Јакарину косу-Приједор 500 хиљада, санацију Бућа потока цијелих милион, а за остале трошкове 95 хиљада.
Из Савјета министара одговорају да тих средстава у буџетској резерви, која је свега 599 хиљада, нема: „Захтјеву Тужилаштва није се могло удовољити због чињенице да је захтјев износио много више од укупно расположивих средстава.“
И док се позива Тужилаштво да свеобухватно анализира потребна средства и да преструктуисањем обезбиједи финансирање тих активности, породице српских жртава указују да Тужилаштво никоме не полаже рачуне, те да је дискриминација жртава одавно присутна.
„Због чега никад није нестало средстава кад се траже рецимо бошњачко-муслиманске жртве? Увијек нестане средстава кад је ријеч о српским жртвама. И сад ће рећи неко из Тужилаштва- нема средстава, нећемо Радачу даље радити да се не би открило колико у Радачи има посмртних остатака, највише Срба, а послије тога и нелојалних Бошњака, муслимана, Хрвата“, каже Милан Мандић, предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије.
Подсјећају породице да се Радача и раније обустављала, иако паре нису биле у питању. Да су под разним изговорима стали и Алипшино поље и Казани и Бућа поток, за чију санацију Тужилаштво тражи милион марака.Мадић каже да је исто тако било за градску депонију и да је речено – нема пара за наставак.
И док новца за ексхумације нема, и те како га има за финансирање комуналних предузећа у Високом и Тузли за такозвано чување посмртних остатака, гдје, сматрају српски представници, владају велике манипулације.
„За ово вријеме, то стално говорим, преко пет милиона је утрошено на то такозвано чување а за ексхумације преко два милиона. Ето видите тај дисипаритет“, истиче Недељко Митровић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.
Новца за ексхумације нема због недомаћинског пословања и никаве контроле гдје се он заправо троши – истиче и српски члан Колегијума директора Института за нестале Милутин Мишић: „Ја ћу вам само рећи да смо некад имали толико новца да нисмо могли да утрошимо буџетска средства, да смо једне године чак трошкове чувања тијела, која се плаћају преко кантоналних и окружних тужилаштава, утростручили да би се извршио утрошак средстава.“
И док се очигледно новац намијењен ексхумацијама троши нетранспарентно и у друге сврхе, дотле локације на којима се претпоставља да крију посмртне остатке српских жртава остају неиспитане, а захтјеви за ексхумацијама, и поред судских наредби, остају неизвршени у ладицама тужилаштва.