Навршиле се 32 године од злочина хрватских снага на Коранском мосту

Навршиле су се 32 године од злочина хрватских снага над резервистима ЈНА на Коранском мосту у Хрватској, а за њега је осуђен само један починилац од којег су правили и жртву и хероја, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас.

Тог 21. септембра 1991. године припадници МУП-а Хрватске и „зенги“, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона ЈНА.

У камионима су се из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су одложили оружје након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени.

Одмах по предаји једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама и започела „крвави пир“ над заробљеницима, од којих су 13 ликвидирали, при чему су неколико њих заклали док су лежали, а већина је убијена хицима из аутоматског оружја у стојећем положају.

Тројица, међу њима и један са тешким повредама, спасила су се скоком са моста, а четврти се у току ноћи, такође теже повријеђен, извукао испод мртвих сабораца.

За овај, један од првих злочина у рату деведесетих година прошлог вијека над припадницима ЈНА, карловачки специјалац Михајло Храстов осуђен је 2015. године на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Из „Веритаса“ оцијењују да се хрватско правосуђе за 23 године трајања процеса „прославило“ са укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја.

„Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио, и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни, ни Уставни суд његове државе“, истиче „Веритас“.

Како напомиње, у априлу 2016. године осуђени ратни злочинац Храстов је отишао на дослужење остатка изречене казне, са које је, након што је одслужио двије године и 10 мјесеци затвора, пуштен на условни отпуст.

Иако изведени докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво, додаје се у саопштењу, још се не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце.

ЈНА је у то вријеме била једина легитимна и регуларна војска у СФРЈ, у чијем саставу је формалноправно била и Хрватска.

Хрватска држава је за злочин на Коранском мосту породицама ликвидираних жртава на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила око 11,7 милиона куна /око 1,6 милиона евра/, док су поступци за преживјеле жртве још у току.

Упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, Храстов је у Хрватској постао „икона бранитеља и симбол домовинског рата“, који је на 30. годину од злочина добио и свој мурал у граду у којем је починио злочин.

Истовремено је и мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског вијећа, добио назив по специјалној јединици полиције „Гром“, чији је припадник био и осуђени ратни злочинац Михајло Храстов.