Пуна два дана трајале су приредбе и изливи дубоке љубави и оданости црногорског државног врха НАТО „партнерима“. Наравно, све је симболично почело првом званичном посјетом предсједника Црне Горе Мила Ђукановића сједишту НАТО-а у Бриселу. Осим што је реч о првој посјети шефа црногорске државе по ступању на ту функцију, Ђукановић је уједно био и први државник који је посјетио ново здање сједишта НАТО-а, па своје задовољство том чињеницом није крио ни генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг.

Ипак, много важније од тога је да је Ђукановић искористио ту прилику да истакне да најмлађа чланица НАТО-а има сасвим јасан став према Русији, и како уједно његовa скорашње изјавa о „заокрету ка Москви“ не би била криво протумачена.

„Видио сам да је дио аналитичара и дио медија ту моју изјаву покушао да интерпретира као заокрет од НАТО-а ка Русији. Нема ништа од тога. Ријеч је о тендециозним покушајима спекулисања у односу на државну политку, чији сам протагониста. Црна Гора се не декларише само јаким ријечима него искреном и истрајном политиком припадности систему чији смо саставни дио. Нема дилеме да ли ћемо се придржавати спољне политике Европе, односно НАТО-а“, нагласио је Ђукановић у штабу Алијансе.

Истог дана, своје активности у склопу обиљежавања годишњице чланства у НАТО-у имао је и министар одбране Предраг Бошковић, који је током посјете америчком носачу авиона „Хари Труман“, који се налазио у међународним водама испред црногорске обале, на лицу мјеста могао да се увјери каква је Црна Гора постала сила уласком у НАТО.

Ипак, ни ту није био крај, па је већ сјутрадан услиједила демонстрација једног од, како је поручено, главних „директних бенефита“ чланства у алијанси, тзв. „ер полисинга“, када су авион Владе Црне Горе, у којем се налазио црногорки министар одбране, изнад Јадранског мора кобајаги „хапсили“ ловци ратног ваздухопловства Грчке и Италије, који од 5. јуна отпочињу патролу над црногорским небом.

Иако је министар Бошковић саопштио да то значи да су сада црногорско небо и море заштићени, што представља „само мали дио бенефита које Црна Гора црпи из чланства НАТО-у“, судећи по већини реакција на порталима и друштвеним мрежама, рекло би се да Црногорци нису претјерано одушевљени.

Околност да су небо и акваториј Црне Горе званично под контролом других држава многи дефакто тумаче као губитак суверенитета, па црногорски грађани у начелу и нису присталице државне логике да „туђа рука најбоље свраб чеше“.

Ни ту није био крај егзалтацији владајуће елите бајком НАТО-а, па је синоћ као кулиминација дводневног славља премијер Душко Марковић на Цетињу уприличио свечани пријем за комплетан државни врх, на коме су присуствовали представници законодавне, извршне и судске власти, као и дипломатског кора и друге високе званице, пред којима је премијер истакао да је улазак у НАТО означио „почетак новог доба за Црну Гору“.

„У години чланства наша економија је забиљежила импресиван напредак са стопом раста, која је међу највећим у Европи. То је допринијело отварању нових радних мјеста и повећању животног стандарда наших грађана. Резултати указују да је Црна Гора чланством у НАТО добила прилику да обезбиједи динамичан развој и достигне квалитет живота какав данас имају најразвијеније земље у европском и евроатлантском простору“, казао је Марковић.

Иако становници Црне Горе вјероватно не могу до краја да докуче о чему заправо говори њихов премијер, након дводневне грозничаве прославе у част Сјеверноатлантског савеза, закључак је да је обожавање црногорских властодржаца према алијанси већ достигло религиозне размјере.

Ипак, уздизање НАТО-а на ниво култа, по црногорске властодршце има и своје веома практичне разлоге. Имајући у виду да је сада и дословце контрола црногорске територије под ингеренцијом алијансе, као и да је ситуација истовјетна када се ради о економским токовима у земљи, није тешко примијетити да свако ко претендује на власт у Црној Гори мора имати подршку структура алијансе. Тим прије се религиозна опијеност црногорске владајуће елите НАТО-ом дâ лакше објаснити.