Ново ширење NATO, које подразумјева придруживање Црне Горе тој алијанси, погрешно је, пошто та земља нема никакав значајан војни потенцијал, а тај корак ће само додатно покварити односе са Русијом, упозорио је Захари Јост у чланку написаном за National Interest.
Аутор истиче да упркос увјеравањима црногорског премијера Мила Ђукановића да NATO може да се ослони на Подгорицу, није јасно на који ће начин Црна Гора уласком у NATO може бар мало ојачати безбједност САД, ако се узме у обзир колико су мизерне оружане снаге те сићушне државе у којој живи мање од 700 хиљада људи.
NATO није интересни клуб, већ војни савез, у којем државе-чланице у складу са чланом 5. статута морају да пруже војну помоћ чланици у случају напада на њу. Није сасвим јасно, наглашава аутор, ко сада жели да нападне Црну Гору, али је то и потпуно неважно.
Ширење NATO у суштини значи гаранције да ће САД послати материјалне и људске ресурсе оружаним снагама балканске државице, уколико то буде неопходно.
Јост, међутим, наглашава да би таква озбиљна обавеза требало да постоји само према државама с којима партнерство повећава безбједност САД.
Није јасно како би подршка Подгорице могла да допринесе повећању безбједности САД. Упркос поносној традицији отпора турској владавини, оружане снаге Црне Горе би играле крајње безначајну улогу у сваком конфликту у којем би могле да се нађу САД.
Напротив, позивање Црне Горе у алијансу је, изгледа, довело до погоршања односа с Русијом, која је оптужила NATO да алијанса покушава да је опколи, као и Москви пријатељске земље, попут Србије, и обећала је да ће учинити све што је неопходно ради заштите својих интереса и националне безбједности.
Ако је неко заборавио, Русија посједује нуклеарни арсенал, који је мало већи од америчког, а такође је највећа земља на планети. С обзиром на погоршање односа између Москве и Запада – због цијелог спектра питања – не би требало искључивати могућност избијања оружаног сукоба између САД и Русије.
Позив Црној Гори у NATO генерални секретар алијансе је искористио да напомене да је чланство у њему отворено и за Грузију, Македонију и БиХ.
Опет је нејасно, сматра аутор, на који начин би те земље могле да допринесу заштити националних интереса САД. Међутим, јасно је нешто друго: опкољавање Србије – Савезника Русије, као и увлачење у NATO Грузије – бившег дијела како Руске империје, тако и Совјетског Савеза – лоша је замисао.
Присталице чланства Црне Горе у алијанси позивају се на друге мале земље унутар блока, попут балтичких земаља. Оне су, међутим, идеалан примјер зашто мале земље са незнатним војним потенцијалом не би требало примати у алијансу.
Према подацима аналитичког центра RAND Corporation, Русија са великим степеном вјероватноће може да стигне до престоница Естоније и Летоније за 60 сати, у случају почетка офанзиве на те земље. После придружења тих земаља NATO, пријетње по САД су се само увећале, док је заштићеност остала на истом нивоу.
Ако ћемо поштено, истиче Јост, примање Црне Горе у NATO је просто смехотресно. Њујорк би био кориснији члан NATO. Јер, према подацима Мајкла Блумберга, полиција тог града је седма армија на свијету. Са својих 35 хиљада људи, њујоршка полиција је 17 пута бројнија од оружаних снага Црне Горе, док њен буџет, који је 2015. године износио 4,8 милијарди долара, чини половину БДП Црне Горе. Такав потез имао би још једну добру страну: ако Њујорк постане члан NATO, то тешко да би погоршало односе с Русијом.
Шалу на страну, јер је ширење NATO озбиљна ствар. Иако лично, како сам каже, нема ништа против Црне Горе, аутор ипак истиче да је примање те земље у NATO просто неодговоран потез. То неће ни на који начин допринијети одбрани САД, а биће додатни камен спотицања у односима с Русијом.
Амерички Сенат би требало да уложи вето и блокира придружење Црне Горе NATO. Такође, он би требало унапријед да блокира све покушаје проширења NATO који не доприносе јачању безбједности САД – упозорава National Interest.
Тагови: National Interest, Захари Јост, НАТО, Русија, Црна Гора