Трагични догађаји у Бањској у којима је убијено троје Срба и страдао један косовски полицајац, као по команди изазвали су медијску паљбу по Српској православној цркви која је, никако случајно, постала колатерална штета у читавој трагедији. Бројним овдашњим и регионалним медијима и аналитичарима све што је било потребно јесте само да чују речи „оружје“ и „манастир“ па да почну са анализама у којима су српске манастире претварали у тајна складишта оружја свих калибара и са свих фронтова, позивали патријарха српског Порфирија на одговорност, а Цркву осуђивали да је расадник ратног хушкања и великосрпског национализма.
Изненађујуће је с којом су брзином у тој халабуци потопљена званична саопштења СПЦ, па чак и саопштења и изјаве приштинских и западних званичника у којима нема помена о улози СПЦ у наоружавању, а неки наводи у том смеру се чак и демантују.
Из ормара су почеле да се извлаче старе приче о томе како је српска црква наоружавала и крила српске пушке од Босне и Хрватске преко Црне Горе до Косова и Метохије.
Годинама уназад понављани, ти наводи до дан-данас нису остали ништа друго до гласине, а с обзиром на систематичност са којом се сеју и острашћеност са којом се у јавности излажу слободно би се могло рећи да су школски пример најгрубље пропаганде.
А њен циљ је да се оцрни српска црква, а у коначници, чак и да постане мета напада, слажу се саговорници РТ Балкана.
Циљ је да се ауторитети СПЦ доведу у питање, да се посеје јабука раздора у јерахији СПЦ, да се створи неповерење у народу како би СПЦ била разбијена, каже историчар Александар Раковић са Института за новију историју Србије, коментаришући написе о оружју и српској цркви.
То што је полиција тзв. Косова пронашла у дворишту манастира Бањска оружје након сукоба 24. септембра, заостало од Срба који су учествовали у инциденту док су све зграде манастира биле закључане, добро је послужило америчком Радију Слободна Европа да подгреје причу о наводном оружју у храмовима СПЦ и у Црној Гори. Да се створи слика „пошасти“.
Ради се о више од годину дана старим медијским написима, наводној преписци шкаљараца преко „скај“ апликације коју је објавио црногорски М портал, а у којој они договарају куповину 100 калашњикова које ће платити Митрополија црногорско-приморска. Случај добрих годину и кусур дана испитује Специјално тужилаштво Црне Горе и то је све што за сада знамо.
„Они могу да подметну шта год хоће, али то су бесмислене оптужбе. Преко ‘скај’ апликација могу да фингирају читаву реалност. СПЦ уопште не служи ни на који начин као оружарница, то су стопостотне неистине али се користе да би она постала мета. Она се сматра непријатељем и може на њега да се испали и хитац ако буде потребно“, истиче Раковић.
Он додаје да се у овом тренутку није прешло на физичку борбу, али се води пропагандни рат против СПЦ који, како додаје, нема више мере.
„Шта год им је пало на памет да кажу, коју год лаж да изговоре, увреде патријарха, то није довољно, па настављају још“, напомиње Раковић.
Културолог Јован Јањић примећује да се у овом случају узима као доказ недоказана телефонска преписка оних који се терете за тешка кривична дела.
„Онима који би да намећу своја правила у свету, изгледа је важније шта каже неко ко је из криминогеног миљеа, него институција стара 2.000 година која опстаје управо зато што ради супротно од онога за шта је креатори данашњег насилног поретка у свету оптужују. Нема, нити се може наћи било какав доказ за то што којекакви лобисти плаћени или добровољни, оптужују најсветију институцију у српском народу“, додаје Јањић.
И без истраге о наводној „скај“ преписци, целу истину већ зна „добро обавештена јавност“. Тих дана „угледни црногорски новинар и публициста Шемсудин Шеки Радончић“ нема никакву „двојбу“ док даје изјаву за радиосарајево.ба да је СПЦ „прошла пут од инспиратора и подстрекача ратних злочина на простору бивше Југославије до опасне парамилитарне организације која наручује, купује и дели дуге цеви“. Јер шта ће Шекију истрага која треба да утврди чињенице.
И РСЕ се потрудила да покаже да ово није усамљени случај, па у тексту подсећају и на „наоружане цивиле“ на устоличењу новог митрополита црногорско-приморског Јоаникија у септембру 2021. уз истицање да се, ето, и на фотографијама могу видети цивили с оружјем. Па ко никад није видео полицајца или припадника службе безбедности у цивилу и наоружаног, може ето да погледа како то чудо невиђено изгледа.
Шалу на страну, истраживали су црногорски органи и у овом случају ко се шетао и са чијом дозволом по порти Цетињског манастира у којем је устоличењу претходио „испраћај“ патријарха и новог митрополита са дугим цевима и заклоном, акција која сама по себи говори о правном карактеру и слободи гарантованој грађанима ове државе. Али ни та истрага није донела никаква невероватна открића о „приватној армији“ СПЦ.
Што се тиче повода који је покренуо целу лавину, Епархија рашко-призренска огласила се званичним саопштењем и врло јасно навела откуд оружје у манастиру: ватрено оружје, панцир и делови опреме пронађени су на два места у манастирском дворишту, где су их „бацила наоружана лица док су се повлачила из манастира“. Еулексу и полицији игуман Бањске Данило показао је све просторије конака из чега се могло видети да монаси и поклоници, који су све време били закључани у манастирским просторијама, „ни на какав начин нису учествовали у трагичним збивањима“.
Као да су говорили у ветар, у наредним данима чули смо у српским медијима анализе „ратнохушкаче“ природе СПЦ са посебним освртом на Бањску.
Историчар Миливој Бешлин изјавио је за „Данас“ да је СПЦ „кључна полуга и инструмент за насиље и дестабилизацију суседа… сигурна кућа за оне који су се ставили у функцију терористичких активности“. На телевизији Н1 могли смо чути из уста Слободана Ступара да га интригира откуд оружје у порти манастира. „Да ли је и патријарх укључен у ту причу? Морао је он да да амин да се оружје смести у цркву“, домишља Ступар, док се други саговорник Раде Радовановић позива на изјаве британске посланице Алише Кернс. Да, оне исте која је причала како СПЦ шверцује оружје у колима хитне помоћи.
„Ја имам информацију да су цркве предвиђене за лагеровање оружја претходних недеља“, рече овај човек. Као „амин“ овим изјавама огласио се амерички генерал Весли Кларк узнемирен чињеницом да се „после инцидента испоставило да је у српском манастиру била ускладиштена велика количина оружја“.
Треба ли, заиста, подсетити на овом месту на очигледно: да је детаљни претрес манастира Бањска одавно завршен и да осим Веслија и тумача са Н1 и „Данаса“ ни у једном званичном саопштењу приштинских или међународних безбедносних органа на КиМ нису поменути арсенали и магацини манастирског оружја о којима они причају.
А кад смо већ код проверених и непроверених извора и позивања на исте, споменимо да се саговорник Н1, да поткрепи своје тврдње, позива на Алишу Кернс за чије је излагање о шверцу оружја и улози СПЦ у свему томе британски амбасадор у Приштини Николас Ебот рекао да „нема никаквих доказа да су истинити“, па још истакао да она „наступа независно од британске владе“ и да је „код ових посебних навода, одговорност на њој“.
Ово неће стати, сматра Александар Раковић говорећи о догађајима на КиМ, али и поновљеним оптужбама без доказа на рачун СПЦ у Црној Гори.
„Јасно је да су Албанци на КиМ у офанзиви, то ће бити покушај првог удара, а Црна Гора је тренутно у мирном стању, али видећемо како ће се прилике одвијати. У Хрватској, око Јасеновца, пошто нису успели на други начин, активирали су тему и стару изјаву једног епископа где су СПЦ ставили на ударну прву линију да би посејали јабуку раздора између Синода и епископа, а све то у народу ствара велико разочарање. И прети да створи неповерење“, истиче Раковић.
Јањић указује да је занимљиво да СПЦ оптужују, и то редовно лажно, како додаје, највећи лобисти и поборници стварања етнички чисте криминогено устројене и насиљем наметане тобожње независности Косова.
„Сетимо се оптужби британске посланице Алише Кернс. И шта се десило?! Такву ноторну лаж морали су да демантују и они који би волели да је то тако, представници оног дела међународне заједнице који тзв. Косово признају као тобожњу независну државу. А шта тек очекивати од човека крвавих руку, америчког генерала Кларка, команданта НАТО снага у Европи које су бомбардовале СР Југославију ради отимања КиМ, супротно свим нормама међународног правног поретка“, пита се Јањић.
За много шта су цркву оптуживали, али никада ништа нису могли да докажу, додаје овај културолог.
„Нажалост, под утицајем међународних моћника, тобожњих ‘миротвораца’, попустљивошћу националних политичких структура, из српског народа уклоњени су сви атрибути државности Србије на подручју њене јужне покрајине. Остала је само црква, као наддржавна, али свесрпска институција, као сведок и чувар српског и хришћанског наслеђа и њеног духовног бића. Сада покушавају да и њу прво оцрне у међународној јавности, а онда изложе нападу локалних албанских и међународних екстремиста, оних којима ништа није свето“, закључује Јањић.
И овом приликом изашли су испод камена и други регионални тумачи којима су овакве конструкције блиске и увек добродошле да прозборе коју о опасности од српске цркве и великосрпског национализма. Коментарисао је догађаје у Бањској и „умировљени удбаш“ Жељко Кекић који је у подкасту „Велебит“ испричао да је манастир Гомирје 1990. и 1991. био војна база и још подгрејао заинтересовану јавност тврдњом да се и данас проналази оружје у српским црквама у Хрватској.
Арсенал је откривен у јесен 2022. „у једном српском месту приликом прекопавања гробља ради неких пресељења“. Каже, оружје је сакрио извесни поп, а о његовом открићу „хрватска држава писнула није због партнера у влади“ (српске мањине).
Као што хрватска држава писнула није ни о прекопавању гробља, очигледно српског, „ради неких пресељења“, пошто је тај посао када су живи Срби у питању, углавном већ завршен. Али хвала „умировљеном удбашу“ на тој информацији.