Налаз Заштитника људских права и слобода: Полиција задржала владику Јоаникија и свештенике у понижавајућим условима

Случај се односи на дешавања од 12. маја, када је велики број вјерника у Никшићу прослављао дан Светог Василија Острошког

Управа полиције је повриједила људска права свештеницима, међу којима је и владика Јоаникије, а према налазима Институције заштитника људских права и слобода, свештенство је задржано до 72 часа у понижавајућим условима.

То су “Вијестима” јуче потврдили из правног тима свештеника.

Случај се односи на дешавања од 12. маја, када је велики број вјерника у Никшићу прослављао дан Светог Василија Острошког.

У том периоду на снази је била мјера Националног координационог тијела за заразне болести (НКТ) о забрани окупљања у циљу спречавања даљег ширења коронавируса.

Због сумње да су прекршили мјере НКТ-а, у никшићком Основном суду сада се суди Јоаникију и свештеницима Слободану Јокићу, Драгану Крушићу, Остоји Кнежевићу, Василију Брборићу, Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Николи Маројевићу и Мирку Вукотићу.

Према налазу институције заштитника, државни тужилац Дејан Ђоројевић је 12. маја наложио да се идентификују лица која крше мјере НКТ-а, а полицијски службеник је исте вечери дошао да уручи позиве свештеницима да дођу службеним возилима у просторије Центра безбједности Никшић, а они су “одбили да се превезу службеним возилима, рекавши да ће доћи сами сјутра ујутро, у присуству адвоката”.

У позивима је назначено да у службене просторије треба да приступе “одмах” и полицијски службеник је инсистирао да тако мора и да буде.

Наводи се да је осам свештеника пјешачило до ЦБ Никшић, који се налази у непосредној близини Епархисјког дома, и да су се у 22 часа јавили дежурном службенику.

Један од свештеника убрзо је довезен службеним возилом до сједишта ЦБ-а.

У извјештају институције заштитника се даље констатује да је свештеницима одређено тужилачко задржавање у трајању до 72 часа, али да два свештеника нису имали адекватан смјештај, због већег броја задржаних у односу на укупни капацитет просторија за задржавање.

У просторији је било седам кревета.

“Један од подносилаца притужбе, током свег времена задржавања, односно три дана, није имао свој кревет, него је био у могућности да легне само онда када би му неко од других задржаних лица уступио своје мјесто на извјесно вријеме, па је исти усљед недостатка сна и немогућности одмора био изложен физичком изнуривању и понижењу”, наводи се у закључцима заштитника у које су “Вијести” имале увид.

У закључцима се истиче и да су и остали трпјели сличне посљедице за вријеме колико су му уступали своје мјесто, јер су били смјештени на столицу која се налази испред просторија за задржавње, гдје је просторија коју користе полицијски службеници.

Осим тога, дошло је до погоршања хроничних здравствених тегоба једног свештеника.

У мишљењу заштитника људских права се наводи да је тај свештеник у неколико наврата одвожен у тамошњу Општу болницу ради указивања медицинске помоћи, а дан касније је и хоспитализован.

“Од тренутка када је од стране полицијских службеника доведен у просторије ЦБ Никшић, па до хоспитализације сјутрадан, именовани је био у потпуности лишен сна, будући да је на располагању имао искључиво столицу, што је изазавао душевне патње и осјећај понижености. Неадекватни услови смјештаја су га неспорно угрозили и физички”, наводи се у документу.

У документу се констатује и да је свештеник очигледно претрпио патњу већег интензитета од других, што је резултирало његовом хоспитализацијом.

Из институције заштитника су истакли да су службеници никшићког ЦБ-а предузели све радње како би помогли свештенику и обезбиједили му медицинску помоћ. Генерално неадекватне услове у просторијама за задржавање, као и просторијама које користе полицијски службеници, утврдио је омбудсман у годишњим извјештајима Националног превентивног механизма и приликом обилазака у првој половини ове године.

Према ставу Европског суда за људска права, понижавајуће поступање је оно које „код жртве изазива осјећање страха, очаја или мање вриједности, која жртву могу да понизе или унизе“.

Код понижавјућег поступања нагласак је на субјективном осјећају страха, очаја или инфериорности жртве.

УП да води рачуна о смјештају, ОДТ о времену задржавања

Замјеница заштитника Зденка Перовић дала је препоруке Управи полиције и Основном државном тужилаштву.

Препорука УП је да се лица лишена слободе и задржана смјештају искључиво у складу са предвиђеним капацитетима, али и да у свом будућем поступању грађане позива ради прикупљања обавјештења у потпуности у складу са Законом.

Институција заштитника такође је утврдила да ни позивање свештеника у службене просторије ЦБ-а ради прикупљања обавјештења од грађанина, није обављено у потпуности складу са Законом о кривичном поступку.

По уручивању позива, свештеницима је саопштено да одмах пођу у зграду ЦБ службеним возилима.

Упркос томе што је полицијском службенику више пута поручено да ће сва позвана лица у пратњи адвоката доћи сјутра ујутро, службеник ЦБ је инсистирао да дођу одмах, наводећи да је добио такву наредбу од претпостављених.

Заштитник указује да овакво поступање полицијских службеника није у складу са одредбама ЗКП-а, јер законска одредба јасно указује да се грађанину мора претходно омогућити да се сам одазове на позив.

ОДТ-у се препоручује да у рјешењу о задржавању, вријеме од кад се има рачунати почетак задржавања одређеног лица, урачуна све вријеме које је то лице претходно провело у службеним просторијама УП.

Анализирајући вријеме задржавања именованих, заштитник је увидом у службену евиденцију нашао да су свештеници приступили читава два сата раније у односу на вријеме које је тужилац, у рјешењу о задржавању, означио као вријеме од кад се има рачунати почетак задржавања.

“Међутим, подносиоци притужбе нису могли својевољно да напусте службене просторије, од момента кад су приступили у ЦБ Никшић, што значи да су у том моменту фактички били лишени слободе. С тим у вези, поступајући тужилац је морао о томе повести рачуна и у рјешењу о задржавању, као тачно вријеме од кад се има рачунати почетак задржавања, урачунати и вријеме које су подносиоци притужбе претходно провели у ЦБ НК исте вечери, непосредно прије него што је рјешење о задржавању донијето”, наводи се у мишљењу.

(Вијести)