Највеће етничко чишћење после Другог свјетског рата: Годишњица злочиначке „Олује“ и геноцида над Србима у Крајини!

Данас се навршава 27 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1 853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине

Данас се навршава 27 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1 853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

У хрватској-војно полицијској акцији “Олуја”, која је започела 4. августа, масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО-а, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, извршена је агресија на простору Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори “Југ” и “Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Одлука о почетку акције “Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. године, било је оцијењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Џелати на слободи

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК, акција “Олуја”, у потпуности може да се одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида.

У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.

„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

Предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић „Олују“ назива блиставом побједом хрватске војске, а низом манифестација и концертима биће обиљежена прослава злочина над Србима. Прије пар године, срамној прослави је присуствовао официр Војске Црне Горе Иван Машуловић, а и касније, Црна Гора је имала свог представника.