Највеће етничко чишћење после Другог свјетског рата: Годишњица злочиначке „Олује“ и геноцида над Србима у Крајини!

Данас се навршава 25 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1 853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине

Данас се навршава 25 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1 853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

У хрватској-војно полицијској акцији “Олуја”, која је започела 4. августа, масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО-а, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, извршена је агресија на простору Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори “Југ” и “Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Одлука о почетку акције “Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. године, било је оцијењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Џелати на слободи

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК, акција “Олуја”, у потпуности може да се одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида. 

У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.

„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

Предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић „Олују“ назива блиставом побједом хрватске војске, а низом манифестација и концертима биће обиљежена прослава злочина над Србима. Претпрошле године, срамној прослави је присуствовао официр Војске Црне Горе Иван Машуловић, а и прошле године Црна Гора је имала свог представника.

Вучуровић: Ђукановићев режим је пронашао узора у Хрватској

Коментаришући 25. годишњицу од највећег етничког чишћења на простору Европе послије Другог свјетског рата, посланик ДФ-а и члан предсједништва Нове српске демократије, Јован Јоле Вучуровић, изјавио је за ИН4С да је актуелни режим у Црној Гори на послу идентитетског преображаја Црне Горе, пронашао узора у Хрватској.

„Јасно је свима који прате политику у ЦГ последњих деценија да је Ђукановићев режим неко ко води снажну антисрпску политику, и очигледно да су узора пронашли у Хрватској. Зато смо имали и тај срамни догађај, када је црногорска власт послала свога представника на обиљежавање злочиначке Олује. Тим чином, овај режим је, прије свега, показао да нема људско лице, да подржава етничко чишћење Срба са својих вјековних огњишта, да нема граница у провокацијама према цјелокупном српском народу, као и према Србији, али и да на унутрашњем плану врло снажно ради на стварању атмосфере прогона и терора над Србима. Зато је наш патријарх био потпуно у праву када је казао да атомсфера у ЦГ личи на НДХ, јер се дискриминише српски народ, прогања се СПЦ, хапсе се православни вјерници, хапсе се српски посланици и други који штите СПЦ… Дакле, све је одавно указивало на то да актуелни режим жели да Црну Гору успостави на ,,принципима“ 12. јула 1941. године, на идеологији Павелићевог потрчка, усташе Секуле Дрљевића, и да поништи херојску традицију која се базира на Немањићима и Петровићима, Мојковцу, Вучјем Долу, Скадру, Фундини, али и на устанку 13. јула 1941. године који су подигли монархисти и комунисти“.

Он је додао да је режим у Црној Гори у потпуности усмјерен „ка стварању неког новог човјека лишеног морала, патриотизма, идеала слободе“. На том послу, од велике важности је „да се окрену леђа нашим историјским савезницима и пријатељима, Србији и Русији, а да се успоставе блиски односи са онима који нам никада нису били ни савезници, ни пријатељи, попут Хрватске и албанских екстремиста из лажне државе Косово, који су криминални партнери Мила Ђукановића и његовог злочиначког режима“, истакао је Вучуровић и поручио на крају:

„И да се зна – онај који из Црне Горе оде у Книн да прославља злочин на нашим народом, иде у име издајничког режима, а не у име Црне Горе. Тај срамни чин није само однос према Олуји, таква власт тим чином подржава и усташке злочине од 1941-45, од Пребиловаца до Јасеновца. Таква власт подржава и злочине над нашим мученицима у Лори. Нека је вјечна слава свим Србима који пострадаше у злочиначкој Олуји и на другим стратиштима… Памтимо“.

Дамјановић: Олуја је завршни чин геноцида над српским народом који је започет 1941. године

Новинар и предсједник удружења Бесмртни пук Црне Горе, Игор Дамјановић, апострофирао је за наш портал улогу НАТО пакта у злочиначкој Олуји, истичући да је НАТО авијација дејствовала на више десетина српских циљева.

„Четврт вијека прошло је од „Олује“ а да још није разјашњена директна ватрена подршка коју је Хрватска тада добила од НАТО пакта. Упркос томе што је мандат НАТО-а тада био ограничен искључиво на зону забране летова над територијом БиХ, НАТО авијација је непосредно уочи Олује уништила све комуникационе и радо-релејне центре Војске Републике Српске Крајине. Дејствовано је на више десетина циљева. НАТО удари су обезглавили српску војску и директно узроковали њено расуло и брз пораз. Подсјетио бих и да су у планирању Олује активно учествовали пензионисани генерали америчке војске.

Годинама након Олује истакнути хрватски командант у овој акцији, генерал Душан Виро, упитан да прокоментарише ударе НАТО авијације уочи Олује изјавио је: „Ја особно сматрам да нам је НАТО помогао и то је све што могу рећи.“

Дејство НАТО авијације у Олуји представљало је и посредну поруку предсједнику Слободану Милошевићу да ће и СР Југославија, уколико се умијеша у сукоб у Крајини, бити бомбардована заједно са Републиком Српском.

„Ако је у нечему погријешио предсједник Милошевић у Крајини то је зато што није извршио одлучнији притисак на тамошње руководство да прихвати План З-4, као што је касније урадио у Републици Српској када је понуђен Дејтонски споразум. Подсјетићу да се у крајишком руководству за прихватање Плана З-4 благовремено изјаснио само Милошевићу лојални премијер Борислав Микелић, због кога је и смијењен неколико мјесеци прије Олује. Дакле, Олуја представља завршни чин геноцида над српским народом Книнске крајине, Лике, Кордуна, Баније и Далмације започетог 1941. године. Умјесто њемачких нациста и италијанских фашиста главни хрватски савезници 90-их у били су САД и НАТО, без чије директне подршке и непосредног уплитања не би било ни побједе у Олуји“, закључио је Игор Дамјановић у изјави за ИН4С.