На улазу у Источно Сарајево постављене табле о 157.000 прогнаних Срба

Градоначелник Источног Сарајева испунио је своје обећање и на шест кључних улаза у град поставио табле са поруком да је то „град 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево“.

„Као што сам и обећао пре пар месеци, на овим таблама смо истакли и јединственост коју карактерише наш град. Ово је град који је створен од стране великог дела 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево. Наиме, према попису становништва из 1991.године, у предратном Сарајеву је живело најмање 157.000 Срба. Кажем најмање, јер их се тачно толико изјаснило као Срби. Неки Срби су се тада другачије изјашњавали“, објаснио је Ћосић.

Он је подсетио на два егзодуса Срба из Сарајева – први у априлу 1992. године, а други, највећи икад виђен, 1996. године када је, како је навео, 120.000 Срба, напустило делове Сарајева, које су у одбрамбено-отаџбинском рату одбранили.

„Велики број Срба Сарајева у том моменту је отишао у Бијељину, Бањалуку, Требиње, Зворник, Брчко, Братунац, Београд, Ниш, Нови Сад, многе европске земље, Америку, Канаду. Не постоји место на свету где Срба из Сарајева нема. Око 50.000 Срба који су остали овде, заједно са људима који су живели на неким од данашњих подручја Источног Сарајева, створили су данашње Источно, а првобитно Српско Сарајево“, подсетио је Ћосић.

Он је навео да табле осликавају историјску чињеницу коју Србима нико не може одузети, и која није написана да би се неко вређао.

Видевши да је њен српски колега испунио обећање, увредила се, међутим, сарајевска градоначелница Бењамина Карић, која је на Фејсбуку потегла тешке речи и запретила Ћосићу тужбом истичући да је „отишао корак даље поставивши „скандалозну“ таблу.

„Опет је на мети Град Сарајево, на мети су истина и правда. Ћосићу, узалуд се трудите, дошла су таква времена да ни хиљаду пута поновљена лаж никад неће постати истина!“, бунила се Карићева.

Против Ћосића ће, како каже, поднети кривичну пријаву „за изазивање националне, расне и верске мржње, раздора и нетрпељивости“.

„Мој тим проверава локацију на којој је табла постављена, ако сте заузели милиметар територије нашег града, одговараћете и за то“, запретила је Карићева, којој, иначе, натписи којима се за злочине оптужује српска страна не личе ни на мржњу, ни на нетрпељивост.

Када јој је Ћосић, након што је освојила градоначелнички мандат, затражио уклањање табли са сарајевске Већнице и из Улице Ферхадија (бивша Васе Мискина), на којима је српски народ представљен као „злочиначки и агресорски“- глатко га је одбила.

Наиме, на улазу у Већницу још од реконструкције стоји натпис на босанском и енглеском језику на коме пише: „На овом су месту српски злочинци у ноћи 25/26. 08. 1992. запалили Националну и универзитетску бибилиотеку Босне и Херцеговине. У пламену је нестало више од два милиона књига, часописа и докумената. Не заборавите, памтите и опомињите!“.

Ћосић је, подносећи захтев за уклањање ових натписа навео да су они „у најмању руку увредљиви за српски народ“.

Како је истакао, такве табле угрожавају права Срба која су гарантована Уставом БиХ и стварају им „осећај страха и угрожености“.