„НА ЛИТИЈЕ НЕ ДОЛАЗЕ ПАМЕТНИ ЈЕР КО МОЖЕ ДА БУДЕ ВЕРНИК У 21. ВЕКУ“: Редитељка Ана Вукотић изазвала БУРУ у Црној Гори

„Молебани, литије, процесије, средњовековна поетика и православна мобилизација, појаве су које грађанску Црну Гору, суштински не треба да дотичу“, казала је редитељка Ана Вукотић.

„Када говоримо о литијама и молебанима и том масовном окупљању грађана, засигурно не говоримо о интелектуалцима. Интелектуалци су људи који су спремни да својим именом и презименом стану испред свог става, а не да су део једне масе, која се, заправо, иза кринке и приче о Богу и вери, крије“, уверена је Вукотићева.

Режисерска се онда дотакла „великосрпског национализма“, те изнела апсурдне тврдње да је на делу манипулација.

„Нисам сигурна да је овде у питању пораст верника. Мислим да је ово пораст великоспрског национализма. Не могу да прихватим да 2020. године у грађанском друштву расте број верника. Дакле, није то то, него велискосрпска политика, а црква је у функцији манипулација. Просто, овде није тема Бог, овде је тема капитал. И то су ствари које су потпуно чисте“, сматра.

Не види Ана Вукотић ни један проблем у Закону о слободи о вероисповести. Црногорске цркве и манастире градили су наши преци, каже редитељка.

„Вера је интимна ствар, Бога нам нико не може узети. И ми смо, као Црногорци, такође верујући свих ових година били без тих црквених објеката, па нам веру нико није узео. Овде то нису теме, него у континуитету потреба СПЦ да води државу. Ми само желимо да остварујемо право које нам припада по Уставу, а не било кога да ускраћујемо за било које право“, наводи Вукотићева.

Решење за ситуацију у којој се држава налази, Ана Вукотић види у примени Закона.

„Колико год је тзв. верника на улицама, много је више Црногораца који су незадовољни и просто не бих волела да дођемо у ситуацију да и са једне и са друге стране правимо протесте па да се пребројавамо. Сматрам да је тај број људи који тврде да су Срби, да су то све Црногорци који се осећају инфериорно, а инфериорност је увек последица незнања. То су Црногорци којима је мало да буду Црногорци, па би желели да буду и Срби”, закључује Вукотићева.