На делу је последњи покушај да се СПЦ протера из Црне Горе, али нешто су нападачи заборавили…

Звониће звона Цетињског манастира у недељу 5. септембра и ту ће, под сводовима светиње, бити устоличен митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

То ће се десити, шта год мислили опскурни НАТО-партизани са павелићевском идеологијом и бољшевичким манирима, заоденути у плашт глобалистичке „толерантности“, са закулисном агендом западних газда у џепу.

Све литије Црне Горе слиће се у једну велику, испред Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици 4. септембра и ту ће, слободни и верни народ дочекати његову светост патријарха Српске православне цркве Порфирија.

То ће се десити шта год планирале гротескне креатуре од лажних свештеника, политичко удбашки штабови дубоко укорењени у државни поредак и тоталитарни регионални зомбији прерушени у миротворце са дебелом књигом зла испод мишке.

Тако ће заиста бити иако је на делу последњи трзај и можда и најекстремнији покушај да губитници цивилизације задају смртоносни ударац Српској православној цркви у Црној Гори.

Заборавили су да су у прошлогодишњој епској бици, пошто су хтели да отму и Острог, потучени до ногу снагом мирног народа ког је предводио Свети Василије и митрополит Амфилохије.

Заборавили су и да су чак и политички почишћени са сцене па су после тешких фаулова, трулих компромиса и почетничких грешака нове власти, поново подигли главу спремни да кидишу и гризу.

Забаракадирани у врели цетињски камен, верују да тако гневни и рањени могу да преокрену точак историје и да врате на сцену језиву милогорску идеологију огољене братске мржње.

Верују да ће, кад нису успели да насилно освоје цркве, манастире и вернике, моћи да зауставе и спрече свештенике домаћине да уђу у своје куће, у своје светиње.

Верују да ће антињегошевски, у комитско коминтеровском јуришу, после умишљене победе у Цетињу, протерати тако Српску православну цркву из Црне Горе.

Верују у безверје.

Али, не вреде ни бесловесне оптужбе да Црква „провоцира сукобе“ тако што у седишту Митрополије хоће да одржи литургију устоличења, а чак је и верном народу поручила да не долази пред цетињски манастир – за разлику од разуларених нападача који најављују опсаду Цетиња.

Не вреде ни јадне поруке „дубоко забринутих“ западних амбасада које позивају „све стране“ да се уздрже као кад би силованој жени саопштили да и она дели одговорност са крвником пошто је ходала улицом и дисала ваздух.

Не вреде ни надреалне орвеловске поруке општинских „комитета“, фантомских грађанских иницијатива, силника који су владали земљом и подземљем, да Митрополит никако не сме да буде устоличен у својој Цркви.

Не вреде ни смушени потези неодлучне власти Црне Горе која унапред показује неспособност да обезбеди елементарна људска права, а не вреде ни поједине неодговорне отровне стреле из Београда које само на пожар доливају ватру из даљине.

Ништа то не вреди. И зато:

Све литије Црне Горе слиће се у једну велику, испред Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици 4. септембра и ту ће, слободни и верни народ дочекати његову светост патријарха Српске православне цркве Порфирија.

Звониће звона Цетињског манастира у недељу 5. септембра и ту ће, под сводовима светиње, бити устоличен митрополит црногорско-приморски Јоаникије.