Дјечји логор у Јастребарском био је смјештен на четири локације и то код самостана гдје је било око 400 дјеце, дворцу некадашњег грофа Ердедија гдје је било 200 дјеце, згради економије гдје је било 280 девојчица и селу Ријека гдје је било лоцирано око 1.500 малишана.
Дјеца су у Јастребарско довођена из логора Стара Градишка гдје су завршавала послије усташких офанзива на Козари и Поткозарју.
Првих 650 дјеце логораша у Загреб је стигло из Старе Градишке. На путу је умрло 17 дјеце, а у Загребу још 30, док је 37 најтеже обољеле дјеце смјештено у болницу, али су и она умрла.
Према ранијим свједочењима преживјелих, свирепост над дјецом почела је још у Окучанима гдје су по несносној врућини трпани у вагоне у којима су читав дан путовали до Загреба, без воде и могућности да врше нужду ван њих, што је проузроковало смрт доста дјеце.
Такође, по доласку у Загреб ошишани су и обучени у усташке униформе. Спавали су у баракама на слами и врло брзо је наступила дизентерија која је покосила много малишана.
У идућа два дана у логор је доведено још дјеце, да би крајем јула 1942. у Јаску стигло још 850 дјеце из логора Јабланац, а 5. августа још 800 дјеце из логора Млака.
Ова два логора налазила су се у српским селима Млака и Јабланац између Старе Градишке и Јасеновца.
У логор у Јастребарском 14. августа посљедњи су доведени дјечаци из логора Горња Ријека. Одлучено је да око половина дјеце буде смјештена у бараке у оближњем селу Ријеке. У оба логора било је око 3.330 дјеце, од којих је од јула до затварања логора у октобру 1942. умрло 768.
Логор у Јастребарском је био за дјецу од шест мјесеци до 14 година. Услови у којима су дјеца боравила били су катастрофални. Према свједочењима преживјелих, логором су управљале часне сестре, а многе од њих издвајале су се по окрутности.
Према свједочењима, часне сестре су малтретирале и тукле дјецу. Смртност је била велика па је свакодневно долазио мјесни гробар и дјечја тијела покопавао на ливади.
Логор су партизани ослободили 26. августа 1942. године.