Одлуку о уједињењу изгласало је 160 посланика Подгоричке скупштине, а тај документ је предвиђао да се Црна Гора уједини са Србијом у једну државу под династијом Карађорђевић.

Према одлуци Подгоричке скупштине, црногорски суверен краљ Никола, који је раније побјегао из земље, збачен је са престола.

Одлука Подгоричке скупштине од 26. новембра о уједињењу Црне Горе са Србијом била је увод у проглашење заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра у Београду.

Подгоричка Скупштина је засиједала од 24. до 29. новембра, а најважнија сједница одржана је 26. новембра када је донијета историјска одлука о уједињењу Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије, као и одлука о детронизацији династије Петровића.

Признање међународне заједнице

Међународна посматрачка комисија, састављена од више чланова из различитих држава, саопштила је да су одлуке Подгоричке скупштине одражавале већинску вољу становништва тадашње Црне Горе.

Портал ИН4С интегрално преноси тачке извјештаја који је сачинила међународна посматрачка комисија састављена из више чланова из различитих земаља, поводом избора за Подгоричку скупштину и генералног стања у Црној Гори:

Трупе које су се налазиле у Црној Гори су биле југословенске, а не србијанске. Њихов број у целој земљи не прелази 500 људи. Оне несу биле уплетене у изборе и збивања око Божићне побуне.

Избори су били слободни пошто 500 југословенских официра и војника нису могли десетинама хиљада Црногораца да наметну своју вољу.

Избори су били више демократски него они практиковани за време владавине бившег краља Николе.

Сви Црногорци су били за уједињење са Србијом и не желе повратак раскраља Николе, ког држе за издајника земље.

Побуна је проузрокована од стране неколико агената бившег краља, а који су потпомогнути агентима италијанским. Могли су обманути неке необавештене личности;

У земљи је владао мир, кривци ће бити осуђени од стране редовних судова.

Захтева се да одбегли побуњеници код Италијана у Сан Ђовани ди Медуи и Котору буду предати француском генералну Венелу и да одговарају за рушење телефонских жица и пљачку војничких намирница. Број затворених личности се пење отприлике на једну стотину. Сви сељаци су пуштени на слободу.

Побуну финансирала Италија

Црна Гора је на почетку Првог светског рата стала на страну савезника, да би 1916. године била окупирана од Аустроугарске. Краљ Никола и Влада Црне Горе емигрирали су тада из земље, а 1918. године у Црну Гору долазе савезничке и српске трупе које је ослобађају од аустроугарске окупације.

Црна Гора није учествовала на Мировној конференцији у Версају после Првог светског рата.

Краљ Никола послао је Париској конференцији захтев да се поврати независност Црне Горе, али је његова молба одбијена.

Након одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу, у Црној Гори је избила такозвана Божићна побуна присталица свргнутог краља Николе и конфедералног југословенског уједињења, а финансирала ју је Италија.

Ту побуну, уз помоћ савезника, угушиле су присталице уједињења, а оружане борбе црногорских комита настављају да трају све до 1924. године када они прихватају амнестију краља Александра Карађорђевића.

Црна Гора и Србија биле су у разним облицима заједничке државе 88 година, односно све до покраденог референдума 21. маја 2006. година, на којем је обманом „изгласана“ црногорска независност.