НА ЦЕТИЊУ СЕ ВИЈОРИЛА АЛБАНСКА ЗАСТАВА И ПЕВАЛЕ СЕ УСТАШКЕ ПЕСМЕ: Црногорски националисти подржали отимање светиња СПЦ

Црногорски националисти организовали су у среду протест којим су подржали отимање храмова Српске православне цркве у Црној Гори.

Литија којом би верници СПЦ исказали своје неслагање са спорним законом, а која је била најављена за четвртак у Цетињском манастиру, отказана је због безбедносних разлога. Разлога за то је очигледно било, с обзиром да су се на скупу црногорских националиста могле чути разне антисрпске поруке.

Око 150 углавном Цетињана поручило је да „на Цетиње нема шетње“. Скандирало се „није ово српско легло већ је ово Монтенегро“, „ми смо браћа испод капелице, ђе не рађа мајка издајице“, „ој четници и та ваша брада, бријаће је Ловћенска бригада“, „сад имамо нове издајице, што их народ назва посрбице“.

Могла се чути и нова песма „Црнорогрци кршни момци, ми смо браћа сви, нећете у Цетиње док смо живи ми“, што је ништа друго до препев песме „Бојна Чавоглаве“ Марка Перковића Томпсона. Оригинални стихови гласе: „Стоји Хрват до Хрвата, ми смо браћа сви, нећете у Чавоглаве док смо живи ми“, преноси in4s.net.

На скупу је могла да се види и албанска застава.

Занимљиво да су се управо на Цетињу током прославе резултата референдума о независности Црне Горе 2006. године вијориле и хрватске заставе.

Подсетимо, Цетиње је општина са најмањим процентом Срба у Црној Гори – само 3.8 одсто. Престоница, у којој су се за време краља Николе вијориле српске заставе, постала је најјаче упоруште црногорских сепаратиста. Тако је 2006. године на референдуму о независности Црне Горе на Цетињу чак 86.5 одсто гласало „за“.

На скупу су могле да се виде и бројне зелене комитске заставе.

Иронично, црногорски сепаратисти прихватили су зеленаше као симбол нове црногорске нације иако су се сви они изјашњавали као Срби, а једини разлог зашто су били против уједињења је био зато што су сматрали да краљ свих Срба треба да буде из династије Петровић а не Карађорђевић. Радило се о династичком сукобу, попут оног између Обрановића и Карађорђевића, док српску националност зеленаша нико није доводио у питање. Тако се на грбу комита, којим су махали црногорски националисти, јасно види и српска тробојка.

Једог од вођа зеленаша, Крсту Зрнова Поповића, сепаратисти данас представљају као црногорског националисту иако се овај официр отворено изјашњавао као Србин, а за време избеглиштва писао да је „Црна Гора она земља где се чувала и сачувала искра слободе Србинове“. Поповић је приликом повратка у Краљевину Југославију изјавио да је једини разлог зашто је подигао буну био зато што је „приликом сукоба две струје у Црној Гори 1918. године остао веран светињи заклетве положене Врховном Команданту Његовом величанству Краљу Николи“.