МУКЕ НА ЕВРОПСКОМ ПУТУ: Србију послије Хрватске условљавају Румунија и Бугарска?
Фото: РТРС/Thinkstock
Поред Хрватске, своје захтјеве за зелено свјетло за отварање поглавља 23, Србији би ускоро могле да испоруче и Бугарска и Румунија, пишу “Вечерње новости“.
Из Букурешта и Софије такође инсистирају да се овдје побољшају права њихове мањине, а Румуни додатно траже и рјешавање „влашког питања“ и сигурна мјеста за своје представнике у парламенту.
Према информацијама београдског листа, ове две земље једине су чланице ЕУ које су дале „тиху подршку“ Загребу, чији су емисари недјељама лобирали у европским престоницама, износећи аргументацију да Србија не треба да отвори поглавље о правосуђу и владавини права док не испуни три њихова услова: укине закон о универзалној јурисдикцији за ратне злочине, не побољша положај хрватске мањине и у потпуности не испуни сарадњу са Хашким трибуналом.
Бугари и Румуни такође сада из фиока ваде своје старе захтјеве, прије свих, да се повећа учешће њихових представника у свим органима државне управе у Србији.
Они су, за разлику од Хрвата, спремни на компромис – да у случају великог притиска најмоћнијих чланица ЕУ ипак гласају за отварање поглавља 23, али да се њихови захтјеви уграде у прелазна мјерила и испуне током процеса преговарања.
Из Београда поручују да ће Србија наставити да води добросусједску политику и да ће у билатералним разговорима покушати да ријеши сва отворена питања која има са комшијама.
