Може ли Бакир Изетбеговић да поднесе нову тужбу за геноцид против Србије

Бакир Изетбеговић не може да поднесе захтев за ревизију тужбе против Србије за наводни геноцид у БиХ, а још мање у томе може да му помогне пресуда Ратку Младићу.

Ово је одговор Бранка Лукића, хашког адвоката и вође адвокатског тима у одбрани генерала Ратка Младића, на најаву Изетбеговића да ће обновити тужбу за геноцид против Србије ако Младић буде осуђен за геноцид за још шест општина, јер сматра да су то нови елементи да се тражи нова ревизија.

Немају правни основ

Подсећања ради, Тужилаштво Механизма за кривичне судове у Хагу је предложило у августу ове године судијама жалбеног већа Механизма да усвоје жалбу и да некадашњег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића прогласе кривим по још једној тачки оптужнице, по којој је првостепеном пресудом био ослобођен. Младић је иначе ослобођен за геноцид у шест босанских општина (Фоча, Kотор Варош, Kључ, Приједор, Сански Мост и Власеница), док је по девет других тачака оптужнице проглашен кривим и осуђен на најтежу казну — доживотни затвор.
Лукић објашњава да све што се сада налази пред Механизмом, а некада пред Хашким трибуналом, било је у разматрању у тужби БиХ за геноцид пред Међународним судом правде.

МСП је све ово знао

Они су имали све те чињенице доступне и раније, једном су већ покушали да оживе тужбу, али су закаснили, подсећа Лукић, јер су прекорачили рок од шест месеци за подношење жалбе и по мени, сада нема никаквог правног основа да се поново упусте у то. Дакле, у питању је чисто политиканство.

„Околности, што се тиче мог клијента, ни по чему нису нове, односно, нема их да би се на њих ико позивао. Уколико би се Младићу додало тих пет градова, тј шест општина за геноцид, био би то преседан, јер би први пут неко био оптужен за толики број општина за геноцид. То је тужилаштво покушало у случају Радована Караџића, али су одбијени. Тако да је могућност да се тим успе код Младића, по мени, равна нули“, наводи Лукић.

Суд, како каже, не може да пресуди једном овако, а други пут онако, на основу истих чињеница. Бакиру, додаје, нико не брани да се игра политике, али правно нема изгледа, а и суд би прочитао прву одлуку и не би узео ни у разматрање такву тужбу.

Суд би одбио нову тужбу

„Значи, када се уђе у суштину предмета, онда се жалба прихвата или одбија. Ако није правовремена, онда се не одбија него се одбацује“, објашњава Лукић.

У марту 2017. године Међународни суд правде је одлуком о одбацивању захтева за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за геноцид ставио тачку на тај поступак, а у образложењу стоји да се нови захтев не може поднети, јер је у међувремену истекао рок. Иначе, рок од 10 година за подношење ревизије истекао је 26. фебруара 2017. године, a тужба је поднета 26. фебруара 2007. године.

Међународни суд правде је тада одлучио да Србија није одговорна за геноцид у БиХ, али да је одговорна за то што „није спречила геноцид у Сребреници и казнила особе оптужене да су геноцид починиле“.

Највиши суд Уједињених нација тада је одбацио и захтев БиХ за исплату финансијске одштете од Србије.