Са забринутошћу примећујемо да се пристрасан, политизован приступ догађајима југословенског сукоба деведесетих и даље негује у региону Балкана. То се ради уз активно учешће наводно независних НВО-а, који деценијама добијају средства од западних влада, а које иступају као купци. Као резултат тога, између осталог, стварају се неке структуре за истрагу „ратних злочина“ са отвореном антисрпском конотацијом.
Симптоматично је да се у Подгорици и Приштини данас примећује синхронизовани пораст активности ове врсте. Позадина дешавања је очигледна – етикетирати Београд као „извор зла“ током распада бивше Југославије и истовремено заштитити оне који су починили злочине над Србима. Жалосно је што се Црна Гора сада придружила бичевању Србије, која је током критичних догађаја стајала раме уз раме са својим северним суседом.
Власти на Косову се понашају са особитим цинизмом, где водећа места заузимају особе директно умешане у нечовечна дела, укључујући отмице и убијање људи са циљем илегалне трговине њиховим органима. Процесуирање се саботира на сваки начин, упркос обиљу доказа, а у Хагу још није почело суђење, мада је прошло скоро десет година од објављивања извештаја Дика Мартија.
С обзиром на ову позицију, западни спонзори упорно скрећу поглед са антисрпског етничког чишћења на Косову, смрти стотина цивила током НАТО агресије на Југославију 1999. године и на тешке дугорочне последице употребе осиромашеног уранијума од стране НАТО авијације.
Уверени смо да пристрасна процена догађаја у протекле три деценије на простору бивше Југославије, жонглирање са чињеницама, произвољно „именовање починилаца“ и друге познате методе политичког усмеравања противрече задатку претварања региона у динамички, просперитетни део Европе.